Psalmi Chapter 107

1. Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.

2. Tako neka kažu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

3. Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.

4. Lutaše po pustinji gde se ne živi, puta gradu naseljenom ne nahodiše;

5. Behu gladni i žedni, i duša njihova iznemagaše u njima;

6. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.

7. I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.

8. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

9. Jer siti dušu taštu, i dušu gladnu puni dobra.

10. Sedeše u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvoždje;

11. Jer ne slušaše reči Božijih, i ne mariše za volju Višnjeg.

12. On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

13. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;

14. Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.

15. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

16. Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.

17. Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.

18. Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dodjoše do vrata smrtnih.

19. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.

20. Posla reč svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.

21. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

22. I neka prinesu žrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!

23. Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,

24. Oni su videli dela Gospodnja, i čudesa Njegova u dubini.

25. Kaže, i diže se silan vetar, i ustaju vali na njemu,

26. Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana: duša se njihova u nevolji razliva;

27. Posrću i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.

28. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.

29. On obraća vetar u tišinu, i vali njihovi umuknu.

30. Vesele se kad se stišaju, i vodi ih u pristanište koje žele.

31. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

32. Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom, na skupštini starešinskoj slave Ga!

33. On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,

34. Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

35. On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,

36. I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za življenje;

37. Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.

38. Blagosilja ih i množe se jako, i stoke im ne umanjuje.

39. Pre ih beše malo, padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

40. On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

41. On izvlači ubogoga iz nevolje, i plemena množi kao stado.

42. Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

43. Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.