Psalmi Chapter 106

1. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

2. Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu?

3. Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!

4. Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom,

5. Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

6. Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.

7. Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

8. Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.

9. Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

10. I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

11. Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.

12. Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.

13. Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove.

14. Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

15. On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.

16. Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

17. Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

18. I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.

19. Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.

20. Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.

21. Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru,

22. Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.

23. I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.

24. Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj.

25. Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.

26. I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,

27. Da pobije pleme njihovo medju narodima, i raseje ih po zemljama.

28. I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

29. I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.

30. I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.

31. I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.

32. I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;

33. Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.

34. Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;

35. Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova.

36. Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.

37. Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu djavolima.

38. Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.

39. Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim.

40. I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.

41. I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

42. Dosadjivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

43. Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.

44. Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu,

45. I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

46. I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.

47. Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!

48. Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!