2. Kraljevima Chapter 25

1. I tako devete godine njegovog carovanja, desetog meseca desetog dana dodje Navuhodonosor, car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim, i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.

2. I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.

3. I devetog dana meseca četvrtog posta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.

4. Tada grad bi provaljen, a vojnici svi pobegoše noću na vrata izmedju dva zida uz vrt carev; a Haldeji behu svuda oko grada; i car otide putem k pustinji.

5. Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše ga u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.

6. I uhvatiše cara, i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu, i onde mu sudiše.

7. I sinove Sedekijine poklaše na njegove oči, pa onda Sedekiji iskopaše oči, i svezaše ga u dva lanca bronzana, i odvedoše ga u Vavilon.

8. A sedmog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora, cara vavilonskog dodje u Jerusalim Nevuzardan zapovednik stražarski, sluga cara vavilonskog.

9. I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u Jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.

10. I zidove jerusalimske unaokolo razvali sva vojska haldejska, koja beše sa zapovednikom stražarskim.

11. A ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod odvede Navuzardan, zapovednik stražarski.

12. Samo od siromaha u zemlji ostavi zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.

13. I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja, i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.

14. I lonce i lopate i viljuške i kadionice i sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše,

15. I klešta i kotliće, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski,

16. Dva stupa, jedno more i podnožja, što načini Solomun za dom Gospodnji; ne beše mere bronzi od svih tih sudova;

17. Osamnaest lakata beše visok jedan stup, i ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko tri lakta, i pletenice i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup s pletenicom.

18. Uze zapovednik stražarski i Seraju prvog sveštenika i Sofoniju drugog sveštenika, i tri vratara.

19. A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima i pet ljudi koji stajahu pred carem, koji se nadjoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nadjoše u gradu.

20. Uze ih Nevuzardan, zapovednik stražarski, i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.

21. A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.

22. A nad narodom koji osta u zemlji Judinoj, koji ostavi Navuhodonosor car vavilonski, nad njim postavi Godoliju, sina Ahikama, sina Safanovog.

23. A kad čuše sve vojvode i ljudi njihovi da je car vavilonski postavio Godoliju, dodjoše ka Godoliji u Mispu, na ime: Ismailo sin Netanijin, i Joanan sin Karijajev i Seraja sin Tanumetov iz Netofata, i Jazanija sin Mahatov, oni i ljudi njihovi.

24. I Godolija se zakle njima i ljudima njihovim i reče: Ne bojte se službe Haldejima; sedite u zemlji i služite caru vavilonskom, i biće vam dobro.

25. Ali sedmog meseca dodje Ismailo, sin Netanije sina Elisamovog, roda carskog, i deset ljudi s njim, i ubiše Godoliju, te pogibe; tako i Judeje i Haldeje koji behu s njim u Mispi.

26. Tada se podiže sav narod, malo i veliko, i vojvode, te otidoše u Misir, jer se pobojaše Haldeja.

27. A trideset sedme godine otkako se zarobi Joahin, car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset sedmog dana Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.

28. I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.

29. I promeni mu haljine tamničke, i on jedjaše svagda s njim svega veka svog.

30. I hrana mu se jednako davaše od cara svaki dan svega veka njegovog do smrti njegove.