Psalmi Chapter 69

1. Pomozi mi, Bože, jer dodje voda do duše.

2. Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.

3. Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobeleše mi oči pogledajući Boga.

4. Onih koji mrze na me nizašta ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Šta nisam otimao, valja da vratim.

5. Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe.

6. Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!

7. Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.

8. Tudjin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje.

9. Jer revnost za kuću Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.

10. Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;

11. Mesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča.

12. O meni se razgovaraju sedeći na vratima, pijući vino pevaju me.

13. A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje Tvoje.

14. Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;

15. Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.

16. Usliši me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.

17. Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.

18. Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.

19. Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji.

20. Sramota satre srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim.

21. Daju mi žuč da jedem, i u žedji mojoj poje me octom.

22. Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.

23. Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.

24. Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!

25. Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi.

26. Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio.

27. Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dodju do pravde Tvoje.

28. Neka se izbrišu iz knjige živih, i s pravednicima nek ne budu zapisani.

29. A ja sam ništ i bolan; pomoć Tvoja, Bože, nek me zakloni.

30. Slaviću ime Božije u pesmi, veličaću Ga u hvali.

31. To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.

32. Videće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživeće srce vaše.

33. Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.

34. Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče!

35. Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga.

36. I nasledje će se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavaće na njemu.