Propovednik Chapter 7

1. Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.

2. Bolje je ići u kuću gde je žalost nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog čoveka, i ko je živ, slaže u srce svoje.

3. Bolja je žalost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.

4. Srce je mudrih ljudi u kući gde je žalost, a srce bezumnih u kući gde je veselje.

5. Bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pesmu bezumnih.

6. Jer kao što prašti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov; i to je taština.

7. Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopačuje srce.

8. Bolji je kraj stvari nego početak joj; bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.

9. Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih.

10. Ne govori: Šta je to, te su predjašnji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.

11. Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.

12. Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima.

13. Pogledaj delo Božije; jer ko može ispraviti šta On iskrivi?

14. U dobro vreme uživaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da čovek ne zna šta će biti.

15. Svašta videh za vremena taštine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezbožnika koji dugo živi u svojoj zloći.

16. Ne budi suviše pravedan ni suviše mudar; zašto bi sebe upropastio?

17. Ne budi suviše bezbožan ni lud; zašto bi umro pre vremena?

18. Dobro je da držiš jedno, a drugo da ne puštaš iz ruke; jer ko se boji Boga izbaviće se od svega.

19. Mudrost krepi čoveka više nego deset knezova koji su u gradu.

20. Doista nema čoveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne greši.

21. Ne uzimaj na um svašta što se govori, ako bi i slugu svog čuo gde te psuje;

22. Jer srce tvoje zna da si i ti više puta psovao druge.

23. Sve to ogledah mudrošću i rekoh: Biću mudar; ali mudrost beše daleko od mene.

24. Šta je tako daleko i vrlo duboko, ko će naći?

25. Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznadjem mudrost i razum, i da poznam bezbožnost ludosti i ludost bezumlja.

26. I nadjoh da je gorča od smrti žena kojoj je srce mreža i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sačuvaće se od nje, a grešnika će uhvatiti ona.

27. Gle, to nadjoh, veli propovednik, jedno prema drugom, tražeći da razumem.

28. Još traži duša moja, ali ne nadjoh. Čoveka jednog u hiljade nadjoh, ali žene medju svima ne nadjoh.

29. Samo, gle, ovo nadjoh: da je Bog stvorio čoveka dobrog; a oni traže svakojake pomisli.