Psalmi Chapter 78

1. Čuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rečima usta mojih.

2. Otvaram za priču usta svoja, kazaću stare pripovetke.

3. Šta slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši,

4. Nećemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom javićemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.

5. Svedočanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj;

6. Da bi znao potonji naraštaj, deca koja će se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.

7. Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Božijih, i zapovesti Njegove da drže;

8. I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne beše čvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.

9. Sinovi Jefremovi naoružani, koji streljaju iz luka, vratiše se natrag, kad beše boj.

10. Ne sačuvaše zavet Božji, i po zakonu Njegovom ne hteše hoditi.

11. Zaboraviše dela Njegova, i čudesa, koja im je pokazao,

12. Kako pred očima njihovim učini čudesa u zemlji misirskoj, na polju Soanu;

13. Razdvoji more, i provede ih, od vode načini zid;

14. I vodi ih danju oblakom, i svu noć svetlim ognjem;

15. Raskida stene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;

16. Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rekama.

17. Ali oni još jednako grešiše Njemu, i gneviše Višnjeg u pustinji.

18. I kušaše Boga u srcu svom, ištući jela po volji svojoj,

19. I vikaše na Boga, i rekoše: "Može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?"

20. Evo! On udari u kamen, i poteče voda, i reke ustadoše; može li i hleba dati? Hoće li i mesa postaviti narodu svom?

21. Gospod ču i razljuti se, i oganj se razgore na Jakova, i gnev se podiže na Izrailja.

22. Jer ne verovaše Bogu i ne uzdaše se u pomoć Njegovu.

23. Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,

24. I pusti, te im podažde mana za jelo, i hleb nebeski dade im.

25. Hleb andjeoski jedjaše čovek; posla im jela do sitosti.

26. Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;

27. I kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim;

28. Pobaca ih sred logora njihovog, oko šatora njihovih.

29. I najedoše se i dade im šta su želeli.

30. Ali ih još i ne prodje želja, još beše jelo u ustima njihovim,

31. Gnev se Božji podiže na njih i pomori najjače medju njima, i mladiće u Izrailju pobi.

32. Preko svega toga još grešiše, i ne verovaše čudesima Njegovim.

33. I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove u strahu.

34. Kad ih ubijaše, onda pritecahu k Njemu, i obraćahu se i iskahu Boga;

35. I pominjahu da je Bog odbrana njihova, i Višnji Izbavitelj njihov.

36. Laskahu Mu ustima svojim, i jezikom svojim lagahu Mu.

37. A srce njihovo ne beše Njemu verno, i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom.

38. Ali On beše milostiv, i pokrivaše greh, i ne pomori ih, često zaustavljaše gnev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje.

39. Opominjaše se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraća se.

40. Koliko Ga puta rasrdiše u pustinji, i uvrediše u zemlji gde se ne živi!

41. Sve nanovo kušaše Boga, i Sveca Izrailjevog dražiše.

42. Ne sećaše se ruke Njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,

43. U koji učini u Misiru znake svoje i čudesa svoja na polju Soanu;

44. I provrže u krv reke njihove i potoke njihove, da ne mogoše piti.

45. Posla na njih bubine da ih kolju, i žabe da ih more.

46. Letinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.

47. Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.

48. Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.

49. Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mržnju, četu zlih andjela.

50. Ravni stazu gnevu svom, ne čuva duše njihove od smrti, i život njihov predade pomoru.

51. Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovim.

52. I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.

53. Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, a neprijatelje njihove zatrpa more.

54. I dovede ih na mesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova.

55. Odagna ispred lica njihovog narode; žrebom razdeli njihovo dostojanje, i po šatorima njihovim naseli kolena Izrailjeva.

56. Ali oni kušaše i srdiše Boga Višnjeg i uredbe Njegove ne sačuvaše.

57. Odustaše i odvrgoše se, kao i oci njihovi, slagaše kao rdjav luk.

58. Uvrediše Ga visinama svojim, i idolima svojim razdražiše Ga.

59. Bog ču i razgnevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.

60. Ostavi naselje svoje u Silomu, šator, u kome življaše s ljudima.

61. I opravi u ropstvo slavu svoju i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.

62. I predade maču narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamte se.

63. Mladiće njegove jede oganj, i devojkama njegovim ne pevaše svatovskih pesama;

64. Sveštenici njegovi padaše od mača, i udovice njegove ne plakaše.

65. Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.

66. I pobi neprijatelje svoje s ledja, večnoj sramoti predade ih.

67. I ne hte šator Josifov, i koleno Jefremovo ne izabra.

68. Nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja Mu omile.

69. I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.

70. I izabra Davida, slugu svog, i uze ga od torova ovčijih,

71. I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.

72. I on ih pase čistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.