Jezekilj Chapter 1

1. Godine tridesete, meseca četvrtog, petog dana, kad bejah medju robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje.

2. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,

3. Dodje reč Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dodje ruka Gospodnja nada nj.

4. I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;

5. Isred njega još kao četiri životinje, koje na oči behu nalik na čoveka;

6. I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake;

7. I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao ugladjena bronza.

8. I ruke im behu čovečje pod krilima nad četiri strane, i lica im i krila behu na četiri strane.

9. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaka idjaše na prema se.

10. I lice beše u sve četiri lice čovečje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve četiri.

11. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.

12. I svaka idjaše pravo na prema se; idjahu kuda duh idjaše, i ne okretahu se idući.

13. I na oči behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oči kao sveće; taj oganj prolažaše izmedju životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.

14. I životinje trčahu i vraćahu se kao munja.

15. I kad gledah životinje, gle, točak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema četiri lica njihova.

16. Obličjem i napravom behu točkovi kao boje hrisolitove, i sva četiri behu jednaka, i obličjem i napravom behu kao da je jedan točak u drugom.

17. Kad idjahu, idjahu sva četiri svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu.

18. I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni očiju unaokolo u sva četiri.

19. I kad idjahu životinje, idjahu i točkovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi.

20. Kuda duh idjaše, onamo idjahu, i podizahu se točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

21. Kad one idjahu, idjahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh životinjski beše u točkovima.

22. A nad glavama životinjama beše kao nebo, po vidjenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.

23. A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.

24. I čuh huku krila njihovih kad idjahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemogućeg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila.

25. I kad stavši spuštahu krila, čujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.

26. I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po vidjenju kao kamen safir, i na prestolu beše po obličju kao čovek.

27. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.

28. Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oči beše svetlost unaokolo. To beše vidjenje slave Božje na očima; i kad videh, padoh na lice svoje, i čuh glas Nekoga koji govoraše.