Rimljanima Chapter 14

1. A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.

2. Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede zelje.

3. Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i koji ne jede neka ne osudjuje onog koji jede; jer ga Bog primi.

4. Ko si ti koji sudiš tudjem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.

5. Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren za svoju misao.

6. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.

7. Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi.

8. Jer ako živimo, Gospodu živimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako, dakle, živimo, ako umiremo, Gospodnji smo.

9. Jer zato Hristos i umre i vaskrse i ožive da ovlada i mrtvima i živima.

10. A ti zašto osudjuješ brata svog? Ili ti zašto ukoravaš brata svog? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista.

11. Jer je pisano: Tako mi života, govori Gospod, pokloniće mi se svako koleno, i svaki jezik slaviće Boga.

12. Tako će, dakle, svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe.

13. Zato da ne osudjujemo više jedan drugog, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.

14. Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano, onome je pogano.

15. A ako je brat tvoj jela radi žalostan, već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog za kog Hristos umre.

16. Gledajte, dakle, da se ne huli na vaše dobro.

17. Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome.

18. Jer koji ovim služi Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima.

19. Tako, dakle, da se staramo za mir i za ono čim vodimo na bolje jedan drugog.

20. Ne raskopavaj delo Božije jela radi; jer je sve čisto; nego je pogano za čoveka koji jede sa spoticanjem.

21. Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne činiti na šta se tvoj brat spotiče, ili oda šta gori postaje ili slabi.

22. Ti imaš veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Blago onome koji ne osudjuje sebe za ono šta nadje za dobro.

23. A koji se sumnja osudjen je ako jede, jer ne čini po veri: a šta god nije po veri greh je.