Rimljanima Chapter 9

1. Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoči savest moja Duhom Svetim:

2. Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;

3. Jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju koja su mi rod po telu,

4. Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obećanja;

5. Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.

6. A nije moguće da reč Božija prodje: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;

7. Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reče, nazvaće ti se seme.

8. To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obećanja primaju se za seme.

9. Jer je ovo reč obećanja: U ovo vreme doći ću i u Sare će biti sin.

10. Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.

11. Jer još dok se deca ne behu rodila, ni učinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,

12. Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reče joj se: Veći će služiti manjem,

13. Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.

14. Šta ćemo, dakle, na to reći? Eda li je nepravda u Boga? Bože sačuvaj!

15. Jer Mojsiju govori: Koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se.

16. Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoće, ni do onog koji trči, nego do Boga koji pomiluje.

17. Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.

18. Tako, dakle, koga hoće miluje, a koga hoće otvrdoglavi.

19. Reći ćeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?

20. A ko si ti, o čoveče! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako načinio?

21. Ili zar lončar nema vlasti nad kalom da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za sramotu?

22. A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.

23. I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;

24. Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,

25. Kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.

26. I biće na mestu, gde im se reče: Vi niste moj narod; tamo će se nazvati sinovi Boga Živoga.

27. A Isaija viče za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti.

28. Jer će On izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji.

29. I kao što proreče Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.

30. Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere.

31. A Izrailj tražeći zakon pravde ne dokuči zakon pravde.

32. Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,

33. Kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.