Rimljanima Chapter 10

1. Braćo! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.

2. Jer im svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.

3. Jer ne poznajući pravde Božije i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.

4. Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.

5. Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji čovek tako čini živeće u tom.

6. A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko će izići na nebo? To jest da svede Hrista;

7. Ili: Ko će sići u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.

8. Ali šta govori pismo? Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest reč vere koju propovedamo.

9. Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen.

10. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.

11. Jer pismo govori: Koji Ga god veruje neće se postideti.

12. Jer nema razlike medju Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.

13. Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.

14. Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?

15. A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!

16. Ali svi ne poslušaše jevandjelje: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?

17. Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom.

18. Nego, velim: zar ne čuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reči njihove.

19. Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja ću razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdiću vas.

20. A Isaija govori slobodno: Nadjoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.

21. A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.