Jakovljeva Chapter 3

1. Ne tražite, braćo moja, da budete mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osudjeni,

2. Jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.

3. Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo.

4. Gle i ladje, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja.

5. A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.

6. I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi medju našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla.

7. Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem;

8. A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.

9. Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem.

10. Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva.

11. Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko?

12. Može li, braćo moja, smokva masline radjati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.

13. Ko je medju vama mudar i pametan neka pokaže od dobrog življenja dela svoja u krotosti i premudrosti.

14. Ako li imate gorku zavist i svadju u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.

15. Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, djavolska.

16. Jer gde je zavist i svadja onde je nesloga i svaka zla stvar.

17. A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna.

18. A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine.