Marku Chapter 3

1. I udje opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.

2. I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

3. I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

4. I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.

5. I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

6. I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

7. A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje podje za Njim i iz Judeje;

8. I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dodje k Njemu.

9. I reče učenicima svojim da bude ladja u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosadjuje.

10. Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

11. I duhovi nečisti kad Ga vidjahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.

12. I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

13. I izidjoše na goru, i dozva koje On hteše; i dodjoše Mu.

14. I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

15. I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone djavole:

16. Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

17. I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma;

18. I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

19. I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

20. I dodjoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

21. I čuvši to rod Njegov izidjoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

22. A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.

23. I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

24. I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

25. I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

26. I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti.

27. Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

28. Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

29. A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu.

30. Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

31. I dodje mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

32. I sedjaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

33. I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

34. I pogledavši na narod koji sedjaše reče: Evo mati moja i braća moja.

35. Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.