Jakovljeva Chapter 1

1. Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.

2. Svaku radost imajte, braćo moja, kad padate u različne napasti,

3. Znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje;

4. A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.

5. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daće mu se;

6. Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmeću.

7. Jer takav čovek neka ne misli da će primiti šta od Boga.

8. Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.

9. A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;

10. A bogati svojom poniznošću; jer će proći kao cvet travni.

11. Jer sunce ogreja s vrućinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako će i bogati u hodjenju svom uvenuti.

12. Blago čoveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiće venac života, koji Bog obreče onima koji ga ljube.

13. Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;

14. Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami.

15. Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh učinjen radja smrt.

16. Ne varajte se, ljubazna braćo moja!

17. Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;

18. Jer nas dragovoljno porodi rečju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.

19. Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se.

20. Jer srdnja čovečija ne čini pravde Božije.

21. Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću primite usadjenu reč koja može spasti duše vaše.

22. Budite, pak, tvorci reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe.

23. Jer ako ko sluša reč a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svog u ogledalu;

24. Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.

25. Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac dela, onaj će biti blažen u delu svom.

26. Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.

27. Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.