Dela apostolska Chapter 4

1. A kad oni govorahu narodu, naidjoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;

2. I rasrdiše se, što oni uče ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.

3. I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer već beše veče.

4. A od onih koji slušahu reč mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.

5. A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,

6. A Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda svešteničkog;

7. I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?

8. Tada Petar napunivši se Duha Svetog reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!

9. Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnom čoveku te on ozdravi:

10. Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.

11. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;

12. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.

13. A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.

14. A videći isceljenog čoveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reći.

15. Onda im zapovediše da izidju napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog

16. Govoreći: Šta ćete činiti ovim ljudima? Jer veliki znak što učiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreći;

17. Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.

18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uče u ime Isusovo.

19. Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas većma slušamo negoli Boga?

20. Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i čusmo.

21. A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mučili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.

22. Jer onom čoveku beše više od četrdeset godina na kome se dogodi ovo čudo zdravlja.

23. A kad ih otpustiše, dodjoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenički i starešine.

24. A oni kad čuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

25. Koji ustima Davida sluge svog reče: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reči?

26. Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.

27. Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,

28. Da učine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.

29. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju;

30. I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.

31. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu reč Božju sa slobodom.

32. A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko.

33. I apostoli s velikom silom svedočahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:

34. Jer nijedan medju njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,

35. I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.

36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znači Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,

37. On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.