Marku Chapter 14

1. Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.

2. Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

3. I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i sedjaše za trpezom, dodje žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.

4. A neki se srdjahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako?

5. Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.

6. A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni.

7. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda.

8. Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop.

9. Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevandjelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.

10. I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda.

11. A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.

12. I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?

13. I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim,

14. I gde udje kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim?

15. I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.

16. I izadjoše učenici Njegovi, i dodjoše u grad, i nadjoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.

17. I kad bi uveče, dodje sa dvanaestoricom.

18. I kad sedjahu za trpezom i jedjahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.

19. A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?

20. A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu.

21. Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.

22. I kad jedjahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

23. I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.

24. I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge.

25. Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.

26. I otpojavši hvalu izadjoše na goru maslinsku.

27. I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći.

28. Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.

29. A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću.

30. I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći.

31. A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.

32. I dodjoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.

33. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.

34. I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.

35. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.

36. I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.

37. I dodje i nadje ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?

38. Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.

39. I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.

40. I vrativši se nadje ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.

41. I dodje treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dodje čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.

42. Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.

43. I odmah, dok On još govoraše, dodje Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.

44. I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.

45. I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.

46. A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.

47. A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.

48. I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,

49. A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.

50. I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.

51. I za Njim idjaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.

52. A on ostavivši platno go pobeže od njih.

53. I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.

54. I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i sedjaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.

55. A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nadjoše;

56. Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.

57. I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:

58. Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.

59. I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.

60. I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?

61. A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?

62. A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.

63. A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?

64. Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.

65. I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.

66. I kad beše Petar dole na dvoru, dodje jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,

67. I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.

68. A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izadje napolje pred dvor: i petao zapeva.

69. I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.

70. A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.

71. A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.

72. I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.