Filipljanima Chapter 2

1. Ako ima dakle koje poučenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce žalostivo i milost,

2. Ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni:

3. Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe.

4. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.

5. Jer ovo da se misli medju vama šta je i u Hristu Isusu,

6. Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;

7. Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nadje se kao čovek.

8. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.

9. Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.

10. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;

11. I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.

12. Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo većma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem.

13. Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.

14. Sve činite bez vike i premišljanja.

15. Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,

16. Pridržavajući reč života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud.

17. No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima.

18. Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.

19. A nadam se u Gospoda Isusa da ću skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi.

20. Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas.

21. Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa.

22. A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevandjelju.

23. Njega, dakle, nadam se da ću poslati odmah kako razberem šta je za mene.

24. A nadam se u Gospodu da ću i sam skoro doći k vama.

25. Ali nadjoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagača i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe;

26. Jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste čuli da je bolovao.

27. Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dodje žalost na žalost.

28. Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olakša malo.

29. Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve poštujte;

30. Jer za delo Hristovo dodje do same smrti, ne marivši za svoj život da naknadi u službi mojoj što vas nemam.