Luki Chapter 19

1. I kad udje u Jerihon i prolažaše kroza nj,

2. I gle, čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat,

3. I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;

4. I potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.

5. I kad dodje Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: Zakheju! Sidji brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.

6. I sidje brzo; i primi Ga radujući se.

7. I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreći da grešnom čoveku dodje u kuću.

8. A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog daću siromasima, i ako sam koga zaneo vratiću onoliko četvoro.

9. A Isus mu reče: Danas dodje spasenje kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.

10. Jer je Sin čovečiji došao da nadje i spase šta je izgubljeno.

11. A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.

12. Reče dakle: Jedan čovek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.

13. Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i reče im: Trgujte dok se ja vratim.

14. I gradjani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: Nećemo da on caruje nad nama.

15. I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.

16. Tada dodje prvi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.

17. I reče mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.

18. I dodje drugi govoreći: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.

19. A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.

20. I treći dodje govoreći: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.

21. Jer sam se bojao tebe: jer si čovek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.

22. A gospodar mu reče: Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd čovek, uzimam šta nisam sejao:

23. Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?

24. I reče onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.

25. I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.

26. A on im odgovori: Jer vam kažem da će se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzeće se od njega i ono što ima.

27. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.

28. I kazavši ovo podje napred, i idjaše gore u Jerusalim.

29. I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih

30. Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad udjete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.

31. I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.

32. A kad otidoše poslani, nadjoše kao što im kaza.

33. A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?

34. A oni rekoše: Ono Gospodu treba.

35. I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.

36. A kad idjaše, prostirahu haljine svoje po putu.

37. A kad se približi već da sidje s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva čudesa što su videli,

38. Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!

39. I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.

40. I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.

41. I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim

42. Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.

43. Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;

44. I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohodjen.

45. I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,

46. Govoreći im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.

47. I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.

48. I ne nalažahu šta bi Mu učinili; jer sav narod idjaše za Njim, i slušahu Ga.