1. Kraljevima Chapter 2

1. A kad dodje vreme Davidu da umre, zapovedi Solomunu, sinu svom govoreći:

2. Ja idem kud ide sve na zemlji; a ti budi hrabar i budi čovek.

3. I drži šta ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da držiš, hodeći putevima Njegovim i držeći uredbe Njegove i zapovesti Njegove i zakone Njegove i svedočanstva Njegova, kako je napisano u zakonu Mojsijevom, da bi napredovao u svemu što uzradiš i za čim se god okreneš,

4. Da bi Gospod ispunio reč svoju koju mi je rekao govoreći: Ako uspaze sinovi tvoji na put svoj hodeći preda mnom verno, svim srcem svojim i svom dušom svojom, tada ti neće nestati čoveka na prestolu Izrailjevom.

5. A ti znaš šta mi je učinio Joav, sin Serujin, šta je učinio dvema vojvodama Izrailjevim, Aveniru sinu Nirovom i Amasi sinu Jeterovom, koje ubi prolivši u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obuću svoju na nogu.

6. Učini dakle po mudrosti svojoj, i nemoj dati da se seda glava njegova spusti s mirom u grob.

7. Sinovima pak Varzelaja od Galada učini milost, i neka bude medju onima koji jedu za tvojim stolom, jer su tako došli k meni kad sam bežao od Avesaloma, brata tvog.

8. I eto, kod tebe je Simej, sin Girin od Venijamina iz Vaurima, koji me je ljuto ružio kad idjah u Mahanajim; ali mi dodje na susret na Jordan, i zakleh mu se Gospodom rekavši: Neću te ubiti mačem.

9. Ali mu ti nemoj oprostiti, jer si mudar čovek i znaćeš šta ćeš mu učiniti, da opraviš sedu glavu njegovu s krvlju u grob.

10. Tako počinu David kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovom.

11. A carova David nad Izrailjem četrdeset godina: u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.

12. I Solomun sede na presto Davida oca svog, i carstvo se njegovo utvrdi jako.

13. Tada dodje Adonija, sin Agitin, k Vitsaveji materi Solomunovoj; a ona reče: Jesi li dobro došao? A on reče: Dobro.

14. Potom reče: Imam nešto da ti kažem. A ona reče: Govori.

15. Tada reče: Ti znaš da je moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oči sav Izrailj da ja budem car; ali se carstvo prenese i dopade bratu mom, jer mu ga Gospod dade.

16. Zato te sad molim za jedno; nemoj me odbiti. A ona mu reče: Govori.

17. A on reče: Govori caru Solomunu, jer ti on neće odbiti, neka mi da za ženu Avisagu Sunamku.

18. A Vitsaveja reče: Dobro, ja ću govoriti caru za te.

19. I dodje Vitsaveja k caru Solomunu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i poklonivši joj se sede na svoj presto, i zapovedi te namestiše stolicu materi njegovoj, i ona sede njemu s desne strane.

20. Tada ona reče: Iskala bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti. A car joj reče: Išti, majko, neću te odbiti.

21. Ona reče: Podaj Avisagu Sunamku Adoniji, bratu svom za ženu.

22. A car Solomun odgovori materi svojoj i reče: Zašto išteš Avisagu Sunamku za Adoniju? Išti i carstvo za nj, jer je on brat moj stariji i ima uza se Avijatara sveštenika i Joava sina Serujinog.

23. I zakle se car Solomun Gospodom govoreći: Tako da mi učini Bog i tako da doda, sebi na smrt kaza to Adonija danas.

24. I zato, tako da je živ Gospod, koji me je utvrdio i posadio me na prestolu Davida oca mog, i koji mi je načinio kuću kao što je rekao, danas će poginuti Adonija.

25. I posla car Solomun Venaju, sina Jodajevog, koji uloži na nj, te pogibe.

26. A Avijataru svešteniku reče car: Idi u Anatot na njivu svoju, jer si zaslužio smrt, ali te neću danas pogubiti, jer si nosio kovčeg Gospodnji pred Davidom ocem mojim i podnosio si sve nevolje koje je podnosio otac moj.

27. Tako Solomun svrže Avijatara da ne bude sveštenik Gospodnji, da ispuni reč Gospodnju što reče u Silomu za dom Ilijev.

28. I ovaj glas dodje do Joava; a Joav beše pristao za Adonijom, premda za Avesalomom ne beše pristao; i uteče Joav u šator Gospodnji i uhvati se za rogove oltaru.

29. I javiše caru Solomunu: Joav uteče u šator Gospodnji, i eno ga kod oltara. A Solomun posla Venaju sina Jodajevog govoreći: Idi, uloži na nj.

30. I ušavši Venaja u šator Gospodnji reče mu: Car je kazao: Izidji. A on reče: Neću; nego ovde hoću da umrem. A Venaja javi caru govoreći: Tako reče Joav i tako mi odgovori.

31. A car mu reče: Učini kako je rekao, uloži na nj, i pogrebi ga, i skini s mene i s doma oca mog krv pravu koju je prolio Joav.

32. I neka Gospod obrati krv njegovu na njegovu glavu, što uloži na dva čoveka pravednija i bolja od sebe, i ubi ih mačem bez znanja oca mog Davida: Avenira sina Nirovog vojvodu Izrailjevog i Amasu sina Jeterovog vojvodu Judinog;

33. Neka se dakle krv njihova vrati na glavu Joavovu i na glavu semena njegovog doveka; a Davidu i semenu njegovom i domu njegovom i prestolu njegovom neka bude mir doveka od Gospoda.

34. I otide Venaja, sin Jodajev, i uloži na nj i pogubi ga, i bi pogreben kod kuće svoje u pustinji.

35. Tada postavi car Venaju, sina Jodajevog, na njegovo mesto nad vojskom, a Sadoka sveštenika postavi car na mesto Avijatarovo.

36. Potom posla car i dozva Simeja, i reče mu: Sagradi sebi kuću u Jerusalimu, pa tu sedi, i ne izlazi odatle nikuda.

37. Jer u koji dan izidješ i predješ preko potoka Kedrona, znaj zacelo da ćeš poginuti, i krv će tvoja pasti na tvoju glavu.

38. A Simej reče caru: Dobra je ta reč; kako je rekao gospodar moj car, tako će učiniti sluga tvoj. I sede Simej u Jerusalimu dugo vremena.

39. Ali se dogodi posle tri godine, te utekoše dve sluge Simejeve k Ahisu, sinu Mašinom caru gatskom. I bi javljeno Simeju: Eno ti slugu u Gatu.

40. Tada usta Simej, i osamari svog magarca, i otide u Gat k Ahisu da traži sluge svoje. I vrati se Simej, i dovede natrag sluge svoje iz Gata.

41. I javiše Solomunu da je Simej bio otišao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.

42. Tada car poslavši dozva Simeja, i reče mu: Nisam li te zakleo Gospodom i nisam li ti tvrdo rekao: U koji dan izidješ kuda mu drago, znaj zacelo da ćeš poginuti? I ti mi reče: Dobra je ta reč koju čuh.

43. Zašto, dakle, nisi držao zakletvu Gospodnju i zapovest koju sam ti zapovedio?

44. Potom reče car Simeju: Ti znaš sve zlo za koje zna srce tvoje, šta si učinio Davidu ocu mom; Gospod vraća tvoje zlo na tvoju glavu.

45. A car će Solomun biti blagosloven i presto Davidov utvrdjen pred Gospodom do veka.

46. I zapovedi car Venaji sinu Jodajevom, te izidje i uloži na nj, te pogibe. I carstvo se utvrdi u ruci Solomunovoj.