Danilo Chapter 2

1. A druge godine carovanja Navuhodonosorovog usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga prodje.

2. I reče car da dozovu vrače i zvezdare i gatare i Haldeje da kažu caru san njegov. I dodjoše i staše pred carem.

3. I reče im car: Usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao šta sam snio.

4. A Haldeji rekoše caru sirski: Care, da si živ doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa ćemo ti kazati šta znači.

5. A car odgovori i reče Haldejima: Zaboravio sam, ako mi ne kažete šta sam snio i šta znači, bićete isečeni i kuće će vaše biti bunjišta.

6. Ako li mi kažete šta sam snio i šta znači, dobićete od mene dare i poklone i veliku čast; kažite mi dakle šta sam snio i šta znači.

7. Odgovoriše opet i rekoše: Neka car pripovedi san slugama svojim, pa ćemo kazati šta znači.

8. Car odgovori i reče: Doista vidim da hoćete vremena da dobijete; jer vidite da sam zaboravio.

9. Ali ako mi ne kažete šta sam snio i šta znači, jedan vam je sud; jer ste se dogovorili da kažete preda mnom laž i prevaru dok se promeni vreme; zato kažite mi san, pa ću videti da mi možete kazati šta znači.

10. Odgovoriše Haldeji caru i rekoše: Nema čoveka na zemlji koji bi mogao kazati caru to šta ište; zato nijedan car ni knez ni vlastelin nije nikada iskao takvo šta od vrača ili zvezdara ili Haldejca.

11. I šta car ište vrlo je teško; niti ima drugog koji bi mogao kazati caru osim bogova, koji ne žive medju ljudima.

12. Zato se car razljuti i razgnevi vrlo, i zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski.

13. I kad izidje zapovest, te ubijahu mudrace, tražahu i Danila i drugove njegove da ih ubiju.

14. Tada Danilo odgovori mudro i razumno Ariohu zapovedniku stražarskom, koji beše izašao da ubija mudrace vavilonske;

15. Odgovori i reče Ariohu, vlastelinu carevom: Zašto je tako nagla zapovest od cara? Tada Arioh kaza stvar Danilu.

16. A Danilo otide i zamoli cara da mu ostavi vremena, pa će kazati caru šta san znači.

17. Potom otide Danilo kući svojoj, i kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim,

18. Da se mole za milost Bogu nebeskom radi te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s ostalim mudracima vavilonskim.

19. I objavi se tajna Danilu, u noćnoj utvari; tada Danilo blagoslovi Boga nebeskog.

20. Progovori Danilo i reče: Da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka; jer je Njegova mudrost i sila;

21. I On menja vremena i čase; smeće careve, i postavlja careve; daje mudrost mudrima i razum razumnima.

22. On otkriva šta je duboko i sakriveno, zna šta je u mraku, i svetlost kod Njega stanuje.

23. Tebe, Bože otaca mojih, hvalim i slavim, šta si mi dao mudrost i silu, i šta si mi objavio za šta Te molismo objaviv nam stvar carevu.

24. Tada otide Danilo k Ariohu, kog car beše odredio da pogubi mudrace vavilonske; i došav ovako mu reče: Ne gubi mudraca vavilonskih; izvedi me pred cara da kažem caru šta san znači.

25. Tada Arioh brže izvede Danila pred cara, i ovako mu reče: Nadjoh čoveka izmedju roblja Judinog, koji će kazati caru šta san znači.

26. A car progovori i reče Danilu, koji se zvaše Valtasar: Možeš li mi kazati san koji sam snio i šta znači?

27. Odgovori Danilo caru i reče: Tajnu koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari.

28. Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru šta će biti do kraja. San tvoj i šta ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je:

29. Tebi, care, dodjoše misli na postelji šta će biti posle, i Onaj koji objavljuje tajne pokaza ti šta će biti.

30. A meni se ova tajna nije objavila mudrošću koja bi u mene bila mimo sve žive, nego zato da se javi caru šta san znači i da doznaš misli srca svog.

31. Ti, care, vide, a to lik velik; velik beše lik i svetlost mu silna, i stajaše prema tebi, i strašan beše na očima.

32. Glava tom liku beše od čistog zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od bronze,

33. Noge mu od gvoždja, a stopala koje od gvoždja koje od zemlje.

34. Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih.

35. Tada se satre i gvoždje i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nadje mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju.

36. To je san; a sada ćemo kazati caru šta znači.

37. Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu,

38. I gde god žive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna.

39. A nakon tebe nastaće drugo carstvo, manje od tvog; a potom treće carstvo, bronzano, koje će vladati po svoj zemlji.

40. A četvrto će carstvo biti tvrdo kao gvoždje, jer gvoždje satire i troši sve, i kao gvoždje što sve lomi, tako će satrti i polomiti.

41. A što si video stopala i prste koje od kala lončarskog koje od gvoždja, biće carstvo razdeljeno, ali će biti u njemu tvrdje od gvoždja, jer si video gvoždje pomešano s kalom lončarskim.

42. I što prsti na nogama behu koje od gvoždja koje od kala, carstvo će biti nešto jako, a nešto trošno.

43. A što si video gvoždje pomešano sa kalom lončarskim, to će se oni pomešati sa semenom čovečijim, ali neće prionuti jedan za drugog kao što se gvoždje ne može smešati s kalom.

44. A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se do veka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka.

45. Kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satre gvoždje, bronzu, kao, srebro i zlato. Bog veliki javi caru šta će biti posle; san je istinit, i tumačenje mu verno.

46. Tada car Navuhodonosor pade na lice svoje, i pokloni se Danilu, i zapovedi da mu prinesu prinos i kad.

47. Car progovori Danilu i reče: Doista, vaš je Bog Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu.

48. Tada car uzvisi Danila, i dade mu mnoge velike darove i učini ga gospodarem svoj zemlji vavilonskoj i poglavarem nad svim mudracima vavilonskim.

49. I Danilo izmoli u cara, te postavi nad poslovima zemlje vavilonske Sedraha, Misaha i Avdenaga, a Danilo osta na dvoru carevom.