Marku Chapter 8

1. U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus učenike svoje i reče im:

2. Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.

3. I ako ih otpustim gladne kućama njihovim, oslabiće na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.

4. I odgovoriše Mu učenici Njegovi: Otkuda ćemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?

5. I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.

6. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade učenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.

7. I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši reče da i njih razdadu.

8. I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče sedam kotarica.

9. A onih što su jeli beše oko četiri hiljade. I otpusti ih.

10. I odmah udje u ladju s učenicima svojim, i dodje u okoline dalmanutske.

11. I izadjoše fariseji, i počeše se prepirati s Njim, i kušajući Ga iskahu od Njega znak s neba.

12. I uzdahnuvši duhom svojim reče: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: neće se dati rodu ovome znak.

13. I ostavivši ih udje opet u ladju, i ode na one strane.

14. I zaboraviše učenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladji do jedan hleb.

15. I zapovedaše im govoreći: Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.

16. I mišljahu, jedan drugom govoreći: To je što hleba nemamo.

17. I razumevši Isus reče im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osećate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?

18. Oči imate i ne vidite? Uši imate i ne čujete? I ne pamtite li

19. Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.

20. A sad sedam na četiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.

21. I reče im: Kako ne razumete?

22. I dodje u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.

23. I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oči metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.

24. I pogledavši reče: Vidim ljude gde idu kao drva.

25. I potom opet metnu mu ruke na oči, i reče mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.

26. I posla ga kući njegovoj govoreći: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.

27. I izadje Isus i učenici Njegovi u sela Ćesarije Filipove; i putem pitaše učenike svoje govoreći im: Ko govore ljudi da sam ja?

28. A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.

29. A On im reče: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajući reče Mu: Ti si Hristos.

30. I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.

31. I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati.

32. I govoraše o tom ne ustručavajući se. I Petar uze Ga i poče Ga odvraćati.

33. A On obrnuvši se i pogledavši na učenike svoje zapreti Petru govoreći: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.

34. I dozvavši narod s učenicima svojim reče im: Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.

35. Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevandjelja onaj će je sačuvati.

36. Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?

37. Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?

38. Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dodje u slavi Oca svog s andjelima svetima.