Marku Chapter 10

1. I ustavši odande dodje u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše.

2. I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu?

3. A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije?

4. A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.

5. I odgovarajući Isus reče im: Po tvrdji vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.

6. A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.

7. Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj,

8. I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.

9. A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.

10. I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi.

11. I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj.

12. I ako žena ostavi muža svog i podje za drugog, čini preljubu.

13. I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu.

14. A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

15. Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.

16. I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.

17. I kad izadje na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?

18. A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.

19. Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.

20. A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.

21. A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dodji, te hajde za mnom uzevši krst.

22. A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.

23. I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko!

24. A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje!

25. Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje.

26. A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti?

27. A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu.

28. A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.

29. A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandjelja radi,

30. A da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni.

31. Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.

32. A kad idjahu putem u Jerusalim, Isus idjaše pred njima, a oni se čudjahu, i za Njim idjahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega:

33. Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima;

34. I narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće.

35. I pred Njega dodjoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti.

36. A On im reče: Šta hoćete da vam učinim?

37. A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.

38. A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?

39. A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se;

40. Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.

41. I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana.

42. A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.

43. Ali medju vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći medju vama, da vam služi.

44. I koji hoće prvi medju vama da bude, da bude svima sluga.

45. Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.

46. I dodjoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedjaše kraj puta i prošaše.

47. I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!

48. I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!

49. I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te.

50. A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dodje k Isusu.

51. I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam.

52. A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.