2. Korinćanima Chapter 2

1. Ovo pak sudih u sebi da opet ne dodjem k vama u žalosti.

2. Jer ako ja činim žalost vama, ko je koji će mene veseliti osim onog koji prima žalost od mene?

3. I pisah vam ovo isto, da kad dodjem ne primim žalost na žalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajući se na sve vas da je moja radost svih vas.

4. Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.

5. Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama.

6. Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih.

7. Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost.

8. Zato vas molim, utvrdite k njemu ljubav.

9. Jer vam zato i pisah, da poznam poštenje vaše jeste li u svačemu poslušni.

10. A kome vi šta oprostite onom opraštam i ja; jer ja ako šta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista,

11. Da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.

12. A kad dodjoh u Troadu da propovedam jevandjelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu,

13. Ne imadoh mira u duhu svom, ne našavši Tita, brata svog; nego oprostivši se s njima izidjoh u Makedoniju.

14. Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu.

15. Jer smo mi Hristov miris Bogu i medju onima koji se spasavaju i koji ginu:

16. Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vredan?

17. Jer mi nismo kao mnogi koji nečisto propovedaju reč Božiju, nego iz čistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.