Mateju Chapter 9

1. I ušavši u ladju predje i dodje u svoj grad.

2. I gle, donesoše Mu uzeta koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu reče uzetom: Ne boj se, sinko, opraštaju ti se gresi tvoji.

3. I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga.

4. I videći Isus pomisli njihove reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?

5. Jer šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i hodi?

6. Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe (tada reče uzetom): Ustani, uzmi odar svoj i idi doma.

7. I ustavši otide doma.

8. A ljudi videći čudiše se, i hvališe Boga, koji je dao vlast takvu ljudima.

9. I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za Njim.

10. I kad jedjaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dodjoše i jedjahu s Isusom i s učenicima Njegovim.

11. I videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?

12. A Isus čuvši to reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

13. Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne priloga. Jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

14. Tada pristupiše k Njemu učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?

15. A Isus reče im: Eda li mogu svatovi plakati dok je s njima ženik? Nego će doći vreme kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti.

16. Jer niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu; jer će se zakrpa odadreti od haljine, i gora će rupa biti.

17. Niti se lije vino novo u mehove stare; inače mehovi prodru se i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se lije vino novo u mehove nove, i oboje se sačuva.

18. Dok On tako govoraše njima, gle, knez nekakav dodje i klanjaše Mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dodji i metni na nju ruku svoju, i oživeće.

19. I ustavši Isus za njim podje i učenici Njegovi.

20. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati Mu se skuta od haljine Njegove.

21. Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine Njegove, ozdraviću.

22. A Isus obazrevši se i videvši je reče: Ne boj se, kćeri; vera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od tog časa.

23. I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i ljude zabunjene

24. Reče im: Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava. I podsmevahu Mu se.

25. A kad istera ljude, udje, i uhvati je za ruku, i usta devojka.

26. I otide glas ovaj po svoj zemlji onoj.

27. A kad je Isus odlazio odande, za Njim idjahu dva slepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!

28. A kad dodje u kuću, pristupiše k Njemu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: Da Gospode.

29. Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude.

30. I otvoriše im se oči. I zapreti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna.

31. A oni izišavši razglasiše Ga po svoj zemlji onoj.

32. Kad oni pak izidjoše, gle, dovedoše k Njemu čoveka nemog i besnog.

33. I pošto izgna djavola, progovori nemi. I divljaše se narod govoreći: Nikada se toga nije videlo u Izrailju.

34. A fariseji govorahu: Pomoću kneza djavolskog izgoni djavole.

35. I prohodjaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevandjelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.

36. A gledajući ljude sažali Mu se, jer behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.

37. Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo.

38. Molite se, dakle, Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.