Dela apostolska Chapter 20

1. A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i izidje da ide u Makedoniju.

2. I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim rečima, dodje u Grčku.

3. Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.

4. I podje s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.

5. Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.

6. A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dodjosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.

7. A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da podje, i proteže besedu do ponoći.

8. I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali.

9. A sedjaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.

10. A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.

11. Onda izidje gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.

12. A momče dovedoše živo, i utešiše se ne malo.

13. A mi došavši u ladju odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešice.

14. A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dodjosmo u Mitilinu.

15. I odande odvezavši se dodjosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noćismo u Trigiliju; i sutradan dodjosmo u Milit.

16. Jer Pavle namisli da prodjemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hićaše, ako bude moguće, da bude o Trojičinu dne u Jerusalimu.

17. Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.

18. I kad dodjoše k njemu, reče im: Vi znate od prvog dana kad dodjoh u Aziju kako s vama jednako bih

19. Služeći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi radjahu o glavi;

20. Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama,

21. Svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.

22. I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi;

23. Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.

24. Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevandjelje blagodati Božje.

25. I evo sad znam da više nećete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje.

26. Zato vam svedočim u današnji dan da sam ja čist od krvi sviju;

27. Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.

28. Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;

29. Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući medju vas teški vuci koji neće štedeti stada;

30. I izmedju vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.

31. Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas.

32. I sad vas, braćo, predajem Bogu i reči blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo medju svima osvećenima.

33. Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.

34. Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.

35. Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.

36. I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.

37. A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,

38. Žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u ladju.