Jovanu Chapter 11

1. Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.

2. (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)

3. Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.

4. A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.

5. A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.

6. A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.

7. A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.

8. Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo?

9. Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;

10. A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.

11. Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.

12. Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.

13. A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.

14. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.

15. I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.

16. Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.

17. A kad dodje Isus nadje ga, a on već četiri dana u grobu.

18. (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)

19. I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.

20. Kad Marta dakle ču da Isus ide, izadje preda Nj, a Marija sedjaše doma.

21. Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.

22. A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.

23. Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.

24. Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.

25. A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.

26. I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?

27. Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dodje na svet.

28. I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te.

29. A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.

30. Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.

31. A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i izidje, podjoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.

32. A Marija kako dodje gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.

33. Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dodjoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.

34. I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.

35. Udariše suze Isusu.

36. Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,

37. A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?

38. A Isus opet se zgrozi u sebi, i dodje na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.

39. Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.

40. Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?

41. Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.

42. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.

43. I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Izidji napolje.

44. I izidje mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.

45. Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga.

46. A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.

47. Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.

48. Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.

49. A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;

50. I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.

51. A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;

52. I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.

53. Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.

54. A Isus više ne hodjaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hodjaše s učenicima svojim.

55. A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dodjoše u Jerusalim pre pashe da se očiste.

56. Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu medju sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?

57. A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.