Dela apostolska Chapter 1

1. Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poče Isus tvoriti i učiti

2. Do dana kad se uznese, pošto Duhom Svetim zapovedi apostolima koje izabra,

3. Pred kojima i po stradanju svom pokaza sebe živa mnogim i istinitim znacima, i javlja im se četrdeset dana, i govori o carstvu Božjem.

4. I sabravši ih zapovedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da čekaju obećanje Očevo, koje čuste, reče, od mene;

5. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim ne dugo posle ovih dana.

6. A oni onda koji zajedno behu, pitahu Ga govoreći: Gospode! Hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?

7. A On im reče: Nije vaše znati vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti;

8. Nego ćete primiti silu kad sidje Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje.

9. I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese Ga oblak iz očiju njihovih.

10. I kad gledahu za Njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama,

11. Koji i rekoše: Ljudi Galilejci! Šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.

12. Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.

13. I kad udjoše popeše se u sobu gde stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev.

14. Ovi svi jednodušno behu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braćom Njegovom.

15. I u dane one ustavši Petar izmedju učenika reče (a beše naroda zajedno oko sto dvadeset imena):

16. Ljudi braćo! Trebalo je da se izvrši ono pismo što proreče Duh Sveti ustima Davidovim za Judu koji beše pred onima što uhvatiše Isusa;

17. Jer se brojaše s nama, i beše primio deo ove službe.

18. On dakle steče njivu od plate nepravedne, i obesivši se puče po sredi, i izasu se sva utroba njegova.

19. I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da će se ta njiva prozvati njihovim jezikom Akeldama, koje znači njiva krvna.

20. Jer se piše u knjizi psaltiru: Da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi živeo u njemu, i: Vladičanstvo njegovo da primi drugi.

21. Treba dakle od ovih ljudi koji su bili s nama za sve vreme kako medju nas udje i izidje Gospod Isus,

22. Počevši od krštenja Jovanovog do dana kad se uze od nas, da bude s nama svedok Njegovog vaskrsenja jedan od ovih.

23. I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija.

24. I pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode! Koji poznaješ srca svih, pokaži jednog od ove dvojice koga si izabrao,

25. Da primi deo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mesto svoje.

26. I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga medju jedanaest apostola.