Sudije Chapter 9

1. I Avimeleh sin Jerovalov otide u Sihem k braći matere svoje i reče njima i svemu rodu otačkoga doma matere svoje govoreći:

2. Kažite svim Sihemljanima: Šta vam je bolje, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerovalovi, ili da vam je gospodar jedan čovek? I opominjite se da sam ja kost vaša i telo vaše.

3. Tada rekoše braća matere njegove za nj svim Sihemljanima sve te reči, i srce njihovo privi se k Avimelehu, jer rekoše: Naš je brat.

4. I dadoše mu sedamdeset sikala srebra iz doma Val-Veritovog, za koje najmi Avimeleh ljudi praznova i skitnica, te idjahu za njim.

5. I dodje u kuću oca svog u Ofru, i pobi braću svoju, sinove Jerovalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu; ali osta Jotam najmladji sin Jerovalov, jer se sakri.

6. Tada se skupiše svi Sihemljani i sav dom Milov, i otidoše i postaviše Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu.

7. A kad to javiše Jotamu, otide i stade navrh gore Garizina, i podigavši glas svoj povika i reče im: Čujte me, Sihemljani, tako vas Bog čuo!

8. Išla drveta da pomažu sebi cara, pa rekoše maslini: Budi nam car.

9. A maslina im reče: Zar ja da ostavim pretilinu svoju, kojom se čast čini Bogu i ljudima, pa da idem da tumaram za druga drveta?

10. Potom rekoše drveta smokvi: Hodi ti, budi nam car.

11. A smokva im reče: Zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem da tumaram za druga drveta?

12. Tada rekoše drveta vinovoj lozi: Hodi ti, budi nam car.

13. A loza im reče: Zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da idem da tumaram za druga drveta?

14. Tada sva drveta rekoše trnu: Hodi ti, budi nam car.

15. A trn odgovori drvetima: Ako doista hoćete mene da pomažete sebi za cara, hodite sklonite se u hlad moj; ako li nećete, neka izidje oganj iz trna i spali kedre livanske.

16. Tako sada, jeste li pravo i pošteno radili postavivši Avimeleha carem? I jeste li dobro učinili Jerovalu i domu njegovom? I jeste li mu učinili kako vas je zadužio?

17. Jer je otac moj vojevao za vas i nije mario za život svoj, i izbavio vas je iz ruku madijanskih.

18. A vi danas ustaste na dom oca mog, i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i postaviste carem Avimeleha, sina sluškinje njegove, nad Sihemljanima zato što je brat vaš.

19. Ako ste pravo i pošteno radili danas prema Jerovalu i njegovom domu, veselite se s Avimeleha i on neka se veseli s vas.

20. Ako li niste, neka izidje oganj od Avimeleha i spali Sihemljane i dom Milov, i neka izidje oganj od Sihemljana i od doma Milovog i spali Avimeleha.

21. Tada pobeže Jotam, i pobegav dodje u Vir, i onde osta bojeći se Avimeleha brata svog.

22. I vlada Avimeleh Izrailjem tri godine.

23. Ali Bog pusti zlu volju medju Avimeleha i medju Sihemljane; i Sihemljani izneveriše Avimeleha.

24. Da bi se osvetila nepravda učinjena na sedamdeset sinova Jerovalovih, i krv njihova da bi došla na Avimeleha brata njihovog, koji ih ubi, i na Sihemljane, koji ukrepiše ruku njegovu da ubije braću svoju.

25. I Sihemljani pometaše mu zasede po vrhovima gorskim, pa plenjahu sve koji prolažahu mimo njih onim putem. I bi javljeno Avimelehu.

26. Potom dodje Gal sin Evedov sa svojom braćom, i udjoše u Sihem, i Sihemljani se pouzdaše u nj.

27. I izišavši u polje braše vinograde svoje i gaziše groždje, i veseliše se; i udjoše u kuću boga svog; i jedoše i piše, i psovaše Avimeleha.

28. I Gal sin Evedov reče: Ko je Avimeleh i šta je Sihem, da mu služimo? Nije li sin Jerovalov? A Zevul nije li njegov pristav? Služite sinovima Emora oca Sihemovog. A što bismo služili tome?

29. O kad bi taj narod bio pod mojom rukom, da smetnem Avimeleha! I reče Avimelehu: Prikupi vojsku svoju, i izidji.

30. A kad ču Zevul, upravitelj gradski, reči Gala sina Evedovog, razgnevi se vrlo.

31. I posla tajno poslanike k Avimelehu i poruči mu: Evo Gal sin Evedov i braća mu dodjoše u Sihem, i evo pobuniše grad na te.

32. Nego ustani noću ti i narod što je s tobom, i zasedi u polju.

33. A ujutro kad sunce ograne, digni se i udari na grad; i evo on i narod koji je s njim izići će preda te, pa učini s njim šta ti može ruka.

34. I Avimeleh usta noću i sav narod što beše sa njim; i zasedoše Sihemu u četiri čete.

35. A Gal sin Evedov izidje i stade pred vratima gradskim; a Avimeleh i narod što beše sa njim izidje iz zasede.

36. A Gal videvši narod reče Zevulu: Eno narod silazi svrh gore. A Zevul mu odgovori: Od sena gorskog čine ti se ljudi.

37. Opet progovori Gal i reče: Eno narod silazi s visa, i četa jedna ide putem k šumi meonenimskoj.

38. A Zevul mu reče: Gde su ti sada usta, kojima si govorio: Ko je Avimeleh da mu služimo? Nije li to onaj narod koji si prezirao? Izidji sada, i bij se s njim.

39. I izidje Gal pred Sihemljanima, i pobi se s Avimelehom.

40. Ali Avimeleh ga potera, i on pobeže od njega; i padoše mnogi pobijeni do samih vrata gradskih.

41. I Avimeleh osta u Arumi; a Zevul istera Gala i braću njegovu, te ne mogahu sedeti u Sihemu.

42. A sutradan izidje narod u polje i bi javljeno Avimelehu.

43. A on uze narod svoj i razdeli ga u tri čete, i namesti ih u zasedu u polju; i kad vide gde narod izlazi iz grada, skoči na nj ih i pobi ih.

44. Jer Avimeleh i četa koja beše s njim udariše i stadoše kod vrata gradskih; a druge dve čete udariše na sve one koji behu u polju, i pobiše ih.

45. I Avimeleh bijaše grad ceo onaj dan, i uze ga, i pobi narod koji beše u njemu, i raskopa grad, i poseja so po njemu.

46. A kad to čuše koji behu u kuli sihemskoj, udjoše u kulu kuće boga Verita.

47. I bi javljeno Avimelehu da su se onde skupili svi koji behu u kuli sihemskoj.

48. Tada Avimeleh izidje na goru Salmon, on i sav narod što behu sa njim; i uzevši Avimeleh sekiru u ruku odseče granu od drveta i metnu je na rame, i reče narodu koji beše s njim: Šta videste da sam ja učinio, brzo činite kao ja.

49. I svaki iz naroda odseče sebi granu, i podjoše za Avimelehom i pometaše grane oko kule, i zapališe njima grad; i izgiboše svi koji behu u kuli sihemskoj, oko hiljadu ljudi i žena.

50. Potom otide Avimeleh na Teves, i stade u logor kod Tevesa, i uze ga.

51. A beše tvrda kula usred grada, i u nju pobegoše svi ljudi i žene i svi gradjani, i zatvorivši se popeše se na krov od kule.

52. A Avimeleh dodje do kule i udari na nju, i dodje do vrata od kule da je zapali ognjem.

53. Ali jedna žena baci komad žrvnja na glavu Avimelehu i razbi mu glavu.

54. A on brže viknu momka koji mu nošaše oružje, i reče mu: Izvadi mač svoj i ubi me, da ne kažu za me: Žena ga je ubila. I probode ga sluga njegov, te umre.

55. A kad videše Izrailjci gde pogibe Avimeleh, otidoše svaki u svoje mesto.

56. Tako plati Bog Avimelehu za zlo koje je učinio ocu svom ubivši sedamdeset braće svoje.

57. I sve zlo ljudi Sihemljana povrati Bog na njihove glave, i steče im se kletva Jotama sina Jerovalovog.