Sudije Chapter 5

1. I u taj dan peva Devora i Varak sin Avinejemov govoreći:

2. Blagosiljajte Gospoda što učini osvetu u Izrailju i što narod dragovoljno prista.

3. Čujte carevi, slušajte knezovi; ja, ja ću Gospodu pevati, popevaću Gospodu Bogu Izrailjevom.

4. Gospode! Kad si silazio sa Sira, kad si išao iz polja edomskog, zemlja se tresaše, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom.

5. Brda se rastapahu pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim.

6. Za vremena Samegara sina Anatovog, za vremena Jailjinog nesta puteva, i koji idjahu stazama, idjahu krivim putevima.

7. Nesta sela u Izrailju, nesta ih, dokle ne nastah ja, Devora, dokle ne nastah majka Izrailju.

8. On izabra nove bogove, tada rat beše na vratima; vidjaše li se štit ili koplje medju četrdeset hiljada u Izrailju?

9. Srce se moje privilo k upraviteljima Izrailjevim, koji dragovoljno pristaše izmedju naroda. Blagosiljajte Gospoda.

10. Koji jašete na belim magaricama, koji sedite u sudu i koji hodite po putevima, pripovedajte.

11. Prestala je praska streljačka na mestima gde se voda crpe; onde neka pripovedaju pravdu Gospodnju, pravdu k selima njegovim u Izrailju; tada će narod Gospodnji silaziti na vrata.

12. Ustani, ustani, Devoro; ustani, ustani, zapevaj pesmu; ustani, Varače, vodi u ropstvo roblje svoje, sine Avinejemov.

13. Sada će potlačeni ovladati silnima iz naroda; Gospod mi dade da vladam silnima.

14. Iz Jefrema izidje koren njihov na Amalike; za tobom beše Venijamin s narodom tvojim; od Mahira izidjoše koji postavljaju zakone, a od Zavulona pisari.

15. I knezovi Isaharovi biše s Devorom, Isahar kao i Varak bi poslan u dolinu s ljudima koje vodjaše. U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.

16. Što si sedeo medju torovima slušajući kako bleje stada? U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.

17. Galad osta s one strane Jordana; a Dan što se zabavi kod ladja; Asir zašto sede na bregu morskom i u krševima svojim osta?

18. Zavulon je narod koji dade dušu svoju na smrt, tako i Neftalim, na visokom polju.

19. Dodjoše carevi, biše se; biše se carevi hananski u Tanahu na vodi megidskoj; ali ni mrve srebra ne dobiše.

20. S neba se vojeva, zvezde s mesta svojih vojevaše na Sisaru.

21. Potok Kison odnese ih, potok Kadimin, potok Kison; pogazila si, dušo moja, snažno.

22. Tada izotpadaše konjima kopita od teranja junaka njihovih.

23. Proklinjite Miroz, reče andjeo Gospodnji, proklinjite stanovnike njegove; jer ne dodjoše u pomoć Gospodu, u pomoć Gospodu s junacima.

24. Da je blagoslovena mimo žene Jailja žena Evera Kenejina; mimo žene u šatorima da je blagoslovena.

25. Zaiska vode, mleka mu dade, u gospodskoj zdeli donese mu pavlaku.

26. Levom rukom maši se za kolac a desnom za malj kovački, i udari Sisaru, razmrska mu glavu; probode i probi mu slepe oči.

27. Medju noge njene savi se, pade, leže, medju noge njene savi se, pade gde se savi, onde pade mrtav.

28. S prozora gledaše majka Sisarina, i kroz rešetku vikaše: Što se tako dugo ne vraćaju kola njegova? Što se tako polako miču točkovi kola njegovih?

29. Najmudrije izmedju dvorkinja njenih odgovarahu joj, a i sama odgovaraše sebi:

30. Nisu li našli? Ne dele li plen? Po jednu devojku, po dve devojke na svakog. Plen šaren Sisari, plen šaren, vezen; šaren, vezen s obe strane, oko vrata onima koji zapeniše.

31. Tako da izginu svi neprijatelji Tvoji, Gospode; a koji te ljube da budu kao sunce kad izlazi u sili svojoj. I zemlja bi mirna četrdeset godina.