Sudije Chapter 15

1. A posle nekoliko dana, o pšeničnoj žetvi, dodje Samson da pohodi ženu svoju donesavši joj jare, i reče: Idem k ženi svojoj u ložnicu. Ali mu otac njen ne dade da udje.

2. Jer reče otac njen: Ja mišljah zacelo da ti nije po volji, pa je dadoh drugu tvom; nego mladja sestra njena nije li lepša od nje? Uzmi nju mesto one.

3. A Samson im reče: Ja neću biti kriv Filistejima kad im učinim zlo.

4. I otišavši Samson uhvati trista lisica, i uze luča, i sveza po dve u repove, i metnu po jedan luč medju dva repa.

5. Pa zapali lučeve, i pusti u letinu filistejsku, i popali letinu požnjevenu i nepožnjevenu, i vinograde i maslinike.

6. Tada Filisteji rekoše: Ko je to učinio? I odgovoriše: Samson zet Tamnaćaninov, jer mu uze ženu i dade je drugu njegovom. Tada dodjoše Filisteji i spališe ognjem nju i oca njenog.

7. A Samson im reče: Ako ste i učinili tako, opet ću vam se osvetiti, pa ću se onda okaniti.

8. I polomi ih ljuto nogama po bedrima: Potom otide i nastani se u pećini od stene Itama

9. Tada izidjoše Filisteji i stadoše u logor prema Judi, i raširiše se do Lehije.

10. A ljudi od Jude rekoše: Što ste izašli na nas? I odgovoriše: Izašli smo da svežemo Samsona i da mu učinimo kako je on nama učinio.

11. Tada izidje tri hiljade ljudi iz Jude k pećini u steni Itamu, i rekoše Samsonu: Ne znaš li da Filisteji vladaju nad nama? A on im reče: Kako su oni meni učinili tako ja učinih njima.

12. Oni mu rekoše: Došli smo da te svežemo i predamo u ruke Filistejima. A Samson im reče: Zakunite mi se da nećete vi uložiti na me.

13. Oni mu odgovoriše i rekoše: Nećemo; nego ćemo te samo svezati i predati u njihove ruke, ali te nećemo pogubiti. I svezaše ga u dva nova uža i odvedoše ga iz stene.

14. I kad on dodje do Lehije, Filisteji ga sretoše vičući od radosti; a Duh Gospodnji sidje na nj, i uža na rukama njegovim postaše kao konci izgoreli od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih.

15. I on nadje čeljust magareću još sirovu, i pruživši ruku svoju uze je, i pobi njom hiljadu ljudi.

16. Potom reče Samson: Čeljušću magarećom jednu gomilu, dve gomile, čeljušću magarećom pobih hiljadu ljudi.

17. A kad izreče, baci čeljust iz ruke svoje, i nazva ono mesto Ramat-Lehija.

18. I beše žedan jako, te zavapi ka Gospodu i reče: Ti si učinio rukom sluge svog ovo izbavljenje veliko; a sad hoću li umreti od žedji, ili ću pasti u ruke neobrezanima?

19. Tada Bog rascepi stenu u Lehiji, i poteče voda iz nje, te se napi, i povrati mu se duh i ožive. Zato se prozva onaj izvor En-Akore, koji je u Lehiji do današnjeg dana.

20. I bi sudija Izrailju za vremena filistejskog dvadeset godina.