Sudije Chapter 3

1. A ovo su narodi koje ostavi Gospod da njima kuša Izrailj, sve one koji ne znahu za ratove hananske,

2. Da bi barem nasledje sinova Izrailjevih znalo i razumelo šta je rat, barem oni koji od pre nisu znali:

3. Pet kneževina filistejskih, i svi Hananeji i Sidonci i Jeveji, koji življahu na gori Livanu od gore Val-Ermona do Emata.

4. Ti narodi ostaše da se Izrailj njima kuša, da se vidi hoće li slušati zapovesti Gospodnje, koje je zapovedio ocima njihovim preko Mojsija.

5. I življahu sinovi Izrailjevi usred Hananeja i Heteja i Amoreja i Ferezeja i Jeveja i Jevuseja.

6. I ženjahu se kćerima njihovim i udavahu kćeri svoje za sinove njihove, i služahu bogovima njihovim.

7. I činjahu sinovi Izrailjevi što je zlo pred Gospodom, i zaboraviše Gospoda Boga svog i služahu Valima i lugovima.

8. Zato se razgnevi Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke Husan-Risatajimu caru mesopotamskom; i služaše sinovi Izrailjevi Husan-Risatajimu osam godina.

9. Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu, i podiže Gospod izbavitelja sinovima Izrailjevim da ih izbavi, Gotonila sina Kenezovog, mladjeg brata Halevovog,

10. I beše na njemu duh Gospodnji, i sudjaše Izrailju; i izidje na vojsku, i predade mu Gospod u ruke Husan-Risatajima cara mesopotamskog; i ruka njegova nadjača Husan-Risatajima.

11. I zemlja bi mirna četrdeset godina. Potom umre Gotonilo sin Kenezov.

12. A sinovi Izrailjevi stadoše opet činiti što je zlo pred Gospodom; a Gospod ukrepi Eglona cara moavskog na Izrailja, jer činjahu što je zlo pred Gospodom.

13. Jer skupi k sebi sinove Amonove i Amalike, i izašavši pobi Izrailja, i osvojiše grad palmov.

14. I sinovi Izrailjevi služiše Eglonu caru moavskom osamnaest godina.

15. Potom vapiše sinovi Izrailjevi ka Gospodu; i Gospod im podiže izbavitelja Aoda sina Gire sina Venijaminovog, čoveka koji beše levak. I poslaše sinovi Izrailjevi po njemu dar Eglonu caru moavskom.

16. A Aod načini sebi mač sa obe strane oštar, od lakta u dužinu; i pripasa ga pod haljine svoje uz desnu bedricu.

17. I odnese dar Eglonu caru moavskom; a Eglon beše čovek vrlo debeo.

18. I kad predade dar, otpusti ljude koji su nosili dar.

19. Pa sam vrati se od likova kamenih, koji behu kod Galgala, reče: Imam, care, neku tajnu da ti kažem. A on reče: Ćuti! I otidoše od njega svi koji stajahu pred njim.

20. A Aod pristupi k njemu; a on sedjaše sam u letnjoj sobi; pa reče Aod: Reč Božju imam da ti kažem. Tada on usta s prestola.

21. A Aod poteže levom rukom svojom i uze mač od desne bedrice i satera mu ga u trbuh,

22. I držak udje za mačem, i salo se sklopi za mačem, te ne može izvući mača iz trbuha; i izidje nečist.

23. Potom izidje Aod iz sobe, i zatvori vrata za sobom i zaključa.

24. A kad on otide, dodjoše sluge, i pogledaše, a to vrata od sobe zaključana, pa rekoše: Valjda ide napolje u kleti do letnje sobe.

25. I već im se dosadi čekati a vrata se od sobe ne otvaraju, te uzeše ključ i otvoriše, a gle, gospodar im leži na zemlji mrtav.

26. A Aod dokle se oni zabaviše pobeže i prodje likove kamene, i uteče u Seriot.

27. A kad dodje, zatrubi u trubu u gori Jefremovoj; i sidjoše s njim sinovi Izrailjevi s gore, a on napred.

28. Pa im reče: Hajdete za mnom, jer Gospod predade vam u ruke neprijatelje vaše Moavce. I sidjoše za njim, i uzeše Moavcima brodove jordanske, i ne davahu nikome preći.

29. I tada pobiše Moavce, oko deset hiljada ljudi, sve bogate i hrabre, i ni jedan ne uteče.

30. Tako u taj dan potpadoše Moavci pod ruku Izrailjevu; i zemlja bi mirna osamdeset godina.

31. A posle njega nasta Samegar sin Anatov, i pobi šest stotina Filisteja ostanom volujskim, i izbavi i on Izrailja.