Mateju Chapter 15

1. Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:

2. Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.

3. A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?

4. Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.

5. A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći;

6. Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.

7. Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

8. Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.

9. No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.

10. I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.

11. Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.

12. Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?

13. A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.

14. Ostavite ih: oni su slepe vodje slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.

15. A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.

16. A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?

17. Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?

18. A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.

19. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lažna svedočanstva, hule na Boga.

20. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.

21. I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.

22. I gle, žena Hananejka izadje iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči djavo.

23. A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.

24. A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.

25. A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!

26. A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.

27. A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.

28. Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.

29. I otišavši Isus odande, dodje k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.

30. I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,

31. Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.

32. A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.

33. I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?

34. I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.

35. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.

36. I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.

37. I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.

38. A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.

39. I otpustivši narod udje u ladju, i dodje u okoline magdalske.