Jovanu Chapter 2

1. I treći dan bi svadba u Kani galilejskoj, i onde beše mati Isusova.

2. A pozvan beše i Isus i učenici Njegovi na svadbu.

3. I kad nesta vina, reče mati Isusova Njemu: Nemaju vina.

4. Isus joj reče: Šta je meni do tebe ženo? Još nije došao moj čas.

5. Reče mati Njegova slugama: Šta god vam reče učinite.

6. A onde beše šest vodenih sudova od kamena, postavljenih po običaju jevrejskog čišćenja, koji uzimahu po dva ili po tri vedra.

7. Reče im Isus: Napunite sudove vode. I napuniše ih do vrha.

8. I reče im: Zahvatite sad i nosite kumu. I odnesoše.

9. A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znaše otkuda je (a sluge znahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,

10. I reče mu: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kad se opiju onda rdjavije; a ti si čuvao dobro vino dosle.

11. Ovo učini Isus početak čudesima u Kani galilejskoj, i pokaza slavu svoju; i učenici Njegovi verovaše Ga.

12. Potom sidje u Kapernaum, On i mati Njegova, i braća Njegova, i učenici Njegovi, i onde stajaše ne mnogo dana.

13. I blizu beše pasha jevrejska, i izidje Isus u Jerusalim.

14. I nadje u crkvi gde sede oni što prodavahu volove i ovce i golubove, i koji novce menjahu.

15. I načinivši bič od uzica, izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta;

16. I reče onima što prodavahu golubove: Nosite to odavde, i ne činite od doma Oca mog dom trgovački.

17. A učenici se Njegovi opomenuše da u pismu stoji: Revnost za kuću Tvoju izjede me.

18. A Jevreji odgovarajući rekoše Mu: Kakav nam znak pokazuješ, da to možeš činiti?

19. Isus odgovori i reče im: Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti.

20. A Jevreji rekoše: Četrdeset i šest godina gradjena je ova crkva, a ti za tri dana da je podigneš?

21. A On govoraše za crkvu tela svog.

22. A kad usta iz mrtvih, opomenuše se učenici Njegovi da ovo govoraše, i verovaše pismu i reči koju reče Isus.

23. A kad beše u Jerusalimu na praznik pashe, mnogi verovaše u ime Njegovo, videći čudesa Njegova koja činjaše.

24. Ali Isus ne poveravaše im sebe; jer ih sve znaše,

25. I ne trebaše Mu da ko svedoči za čoveka; jer sam znaše šta beše u čoveku.