Mateju Chapter 13

1. I onaj dan izišavši Isus iz kuće sedjaše kraj mora.

2. I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u ladju i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3. I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, izidje sejač da seje.

4. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dodjoše ptice i pozobaše ih;

5. A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9. Ko ima uši da čuje neka čuje.

10. I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?

11. A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

12. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

13. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.

14. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.

15. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

16. A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.

17. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.

18. Vi pak čujte priču o sejaču:

19. Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

20. A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,

21. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.

22. A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.

23. A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod radja, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

24. Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji poseja dobro seme u polju svom,

25. A kad ljudi pospaše, dodje njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.

26. A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.

27. Tada dodjoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

28. A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu: Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?

29. A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime pšenicu.

30. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

31. Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,

32. Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

33. Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

34. Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne govoraše im:

35. Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.

36. Tada ostavi Isus ljude, i dodje u kuću. I pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.

37. A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin čovečiji;

38. A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;

39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste djavo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su andjeli.

40. Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na kraju ovog veka.

41. Poslaće Sin čovečiji andjele svoje, i sabraće iz carstva Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.

42. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

43. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da čuje neka čuje.

44. Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

45. Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,

46. Pa kad nadje jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

47. Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;

48. Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.

49. Tako će biti na poletku veka: izići će andjeli i odlučiće zle od pravednih.

50. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.

51. Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.

52. A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

53. I kad svrši Isus priče ove, otide odande.

54. I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?

55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

57. I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

58. I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.