Jov Chapter 5

1. Zovi; hoće li ti se ko odazvati? I kome ćeš se izmedju svetih obratiti?

2. Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrćuje srdnja.

3. Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.

4. Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.

5. Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.

6. Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje niče.

7. Nego se čovek radja na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis.

8. Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,

9. Koji čini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;

10. Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;

11. Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;

12. Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa;

13. Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;

14. Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noći.

15. On izbavlja ubogog od mača, od usta njihovih i od ruke silnog.

16. Tako ima nadanja siromahu, a zloća zatiskuje usta svoja.

17. Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.

18. Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.

19. Iz šest nevolja izbaviće te; ni u sedmoj neće te se zlo dotaći.

20. U gladi izbaviće te od smrti i u ratu od mača.

21. Kad jezik šiba, bićeš sakriven, niti ćeš se bojati pustoši kad dodje.

22. Smejaćeš se pustoši i gladi, niti ćeš se bojati zverja zemaljskog.

23. Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje će poljsko biti u miru s tobom.

24. I videćeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti.

25. Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje, i porod će tvoj biti kao trava na zemlji.

26. Star ćeš otići u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.

27. Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.