Postanak Chapter 18

1. Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad sedjaše na vratima pred šatorom svojim u podne.

2. Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;

3. I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.

4. Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.

5. I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda podjite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.

6. I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.

7. Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.

8. Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jedjahu.

9. I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.

10. A jedan izmedju njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.

11. A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.

12. Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.

13. Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?

14. Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.

15. A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.

16. Potom ustaše ljudi odande, i podjoše put Sodoma; a Avram podje s njima da ih isprati.

17. A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,

18. Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?

19. Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.

20. I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.

21. Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dodje preda me; ako li nije tako, da znam.

22. I ljudi okrenuvši se podjoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,

23. I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?

24. Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?

25. Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?

26. I reče Gospod: Ako nadjem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.

27. A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.

28. Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nadjem četrdeset i pet.

29. I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.

30. Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nadjem trideset.

31. Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.

32. Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.

33. I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.