Brojevi Chapter 20

1. I sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, dodjoše u pustinju sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadisu; i onde umre Marija, i bi pogrebena onde.

2. A onde nemaše zbor vode, te se skupiše na Mojsija i na Arona.

3. I svadjaše se narod s Mojsijem, i govorahu: Kamo da smo pomrli kad pomreše braća naša pred Gospodom!

4. Zašto dovedoste zbor Gospodnji u ovu pustinju da izginemo ovde i mi i stoka naša?

5. I zašto nas izvedoste iz Misira da nas dovedete na ovo zlo mesto, gde ne rodi ni žito ni smokva ni groždje ni šipak, a ni vode nema za piće?

6. I dodje Mojsije i Aron ispred zbora na vrata šatora od sastanka, i padoše ničice; i pokaza im se slava Gospodnja.

7. I reče Gospod Mojsiju govoreći:

8. Uzmi štap, i sazovite zbor ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima; te će dati vodu svoju; tako ćeš im izvesti vodu iz stene, i napojićeš zbor i stoku njihovu.

9. I Mojsije uze štap ispred Gospoda, kako mu zapovedi Gospod.

10. I sazvaše Mojsije i Aron zbor pred stenu, i on im reče: Slušajte odmetnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?

11. I diže Mojsije ruku svoju i udari u stenu štapom svojim dva puta, i izidje voda mnoga, te se napoji narod i stoka njihova.

12. A Gospod reče Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora tog u zemlju koju sam im dao.

13. To je voda od svadje, gde se svadjaše sinovi Izrailjevi s Gospodom, i On se proslavi medju njima.

14. Iza toga posla Mojsije poslanike iz Kadisa k caru edomskom da mu kažu: Ovako kaže brat tvoj Izrailj: Ti znaš sve nevolje koje nas snadjoše:

15. Kako naši oci sidjoše u Misir, i bejasmo u Misiru dugo vremena, i kako Misirci zlo činiše nama i ocima našim;

16. I vikasmo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš, i posla andjela, koji nas izvede iz Misira; i evo smo u Kadisu, gradu na tvojoj medji.

17. Pusti nas da prodjemo kroz tvoju zemlju; nećemo ići preko polja ni preko vinograda, niti ćemo piti vode iz kog studenca; ići ćemo carskim putem, nećemo svratiti ni na desno ni nalevo dok ne predjemo medju tvoju.

18. A Edom mu odgovori: Ne idi preko moje zemlje, da ne izidjem s mačem preda te.

19. A sinovi Izrailjevi rekoše mu: Ići ćemo utrenikom, i ako se napijemo vode tvoje, mi ili stoka naša, platićemo je; ništa više, samo da pešice prodjemo.

20. A on im odgovori: Nećete proći. I izidje Edom pred njih s mnogo naroda i s velikom silom.

21. I kad ne hte Edom dopustiti Izrailju da pridje preko medje njegove, Izrailj otide od njega.

22. I krenuvši se od Kadisa dodjoše sinovi Izrailjevi, sav zbor njihov, ka gori Oru.

23. I Gospod reče Mojsiju i Aronu na gori Oru kod medje edomske govoreći:

24. Aron valja da se pribere k rodu svom, jer neće ući u zemlju koju sam dao sinovima Izrailjevim, jer ne poslušaste zapovesti moje na vodi od svadje.

25. Uzmi Arona i Eleazara sina njegovog, i izvedi ih na goru Or.

26. I svuci Aronu haljine njegove i obuci ih Eleazaru sinu njegovom, pa će se Aron pribrati i umreti onde.

27. I učini Mojsije kako zapovedi Gospod; i izidjoše na goru Or pred svim zborom.

28. I svuče Mojsije s Arona haljine njegove i obuče ih Eleazaru, sinu njegovom, i umre onde Aron navrh gore, a Mojsije i Eleazar sidjoše s gore.

29. A kad vide sav zbor da umre Aron, plaka sav dom Izrailjev za Aronom trideset dana.