Jov Chapter 3

1. Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

2. I progovorivši Jov reče:

3. Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić!

4. Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!

5. Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

6. Noć onu osvojila tama, ne radovala se medju danima godišnjim, ne brojala se u mesece!

7. Gle, noć ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!

8. Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

9. Potamnele zvezde u sumračje njeno, čekala videlo i ne dočekala ga, i ne videla zori trepavica;

10. Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih očiju.

11. Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe?

12. Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?

13. Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih, i bio bih miran,

14. S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

15. Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra.

16. Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?

17. Onde bezbožnici prestaju dosadjivati, i onde počivaju iznemogli,

18. I sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov.

19. Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.

20. Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,

21. Koji čekaju smrt a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago,

22. Koji igraju od radosti i vesele se kad nadju grob?

23. Čoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?

24. Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.

25. Jer čega se bojah dodje na mene, i čega se strašah zadesi me.

26. Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dodje strahota.