Dela apostolska Chapter 26

1. A Agripa reče Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:

2. Za sreću svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji,

3. A najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske običaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.

4. Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo medju narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.

5. Kako me znadu isprva, ako hoće posvedočiti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski.

6. I sad stojim pred sudom za nadanje obećanja koje Bog obreče očevima našim,

7. Kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noć služeći nadaju da će doći. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja.

8. Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?

9. Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla činiti protiv imena Isusa Nazarećanina,

10. Kao što i učinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.

11. I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih tja i do tudjih gradova.

12. Za koje idući u Damask s vlašću i zapovešću od glavara svešteničkih,

13. U podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanog, koja obasja mene i one što idjahu sa mnom.

14. A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se.

15. A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus, kog ti goniš;

16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te učinim slugom i svedokom ovome što si video i što ću ti pokazati,

17. Izbavljajući te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima ću te poslati,

18. Da im otvoriš oči da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje medju osvećenima verom mojom.

19. Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;

20. Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu čineći dela dostojna pokajanja.

21. Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu.

22. Ali dobivši pomoć Božju stojim do samog ovog dana, i svedočim i malom i velikom, ne kazujući ništa osim što proroci kazaše da će biti, i Mojsije:

23. Da će Hristos postradati, i da će biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.

24. A kad on ovo odgovaraše, reče Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.

25. A on reče: Ne ludujem, čestiti Fiste, nego reči istine i razuma kazujem.

26. Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.

27. Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ.

28. A Agripa reče Pavlu: Još malo pa ćeš me nagovoriti da budem hrišćanin.

29. A Pavle reče: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.

30. I kad on ovo reče, usta car i sudija i Vernikija, i koji sedjahu s njima,

31. I otišavši razgovarahu se medju sobom govoreći: Ovaj čovek nije učinio ništa što zaslužuje smrt ili okove.

32. A Agripa reče Fistu: Ovaj čovek mogaše biti pušten da ne reče da hoće k ćesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k ćesaru.