Izlazak Chapter 16

1. Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevih dodje u pustinju Sin, koja je izmedju Elima i Sinaja, petnaestog dana drugog meseca pošto izidjoše iz zemlje misirske.

2. I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona u pustinji,

3. I rekoše im sinovi Izrailjevi: Kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji misirskoj, kad sedasmo kod lonaca s mesom i jedjasmo hleba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor gladju.

4. A Gospod reče Mojsiju: Evo učiniću da vam daždi iz neba hleb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mom zakonu ili neće.

5. A šestog dana neka zgotove šta donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan.

6. I reče Mojsije i Aron svim sinovima Izrailjevim: Doveče ćete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje misirske;

7. A sutra ćete videti slavu Gospodnju; jer je čuo viku vašu na Gospoda. Jer šta smo mi da vičete na nas?

8. I reče Mojsije: Doveče će vam dati Gospod mesa da jedete a ujutru hleba da se nasitite; jer je čuo Gospod viku vašu, kojom vičete na Nj. Jer šta smo mi? Nije na nas vaša vika nego na Gospoda.

9. I reče Mojsije Aronu: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: Pristupite pred Gospoda, jer je čuo viku vašu.

10. I kad reče Aron svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku.

11. I Gospod reče Mojsiju govoreći:

12. Čuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: Doveče ćete jesti mesa, a sutra ćete se nasititi hleba, i poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš.

13. I uveče doleteše prepelice i prekriliše logor, a ujutru pade rosa oko logora;

14. A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji.

15. I kad vide sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugom: Šta je ovo? Jer ne znahu šta beše. A Mojsije im reče: To je hleb što vam dade Gospod da jedete.

16. To je za šta zapovedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru.

17. I učiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje.

18. Pa meriše na gomor, i ne dodje više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede.

19. I reče im Mojsije: Niko da ne ostavlja od toga za sutra.

20. Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sutra, te se ucrva i usmrde. I rasrdi se Mojsije na njih.

21. Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrevaše, tada se rastapaše.

22. A u šesti dan nakupiše hleba dvojinom, po dva gomora na svakog; i dodjoše sve starešine od zbora, i javiše Mojsiju.

23. A on im reče: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor svet Gospodu; šta ćete peći, pecite, i šta ćete kuvati, kuvajte danas; a šta preteče, ostavite i čuvajte za sutra.

24. I ostaviše za sutra, kao što zapovedi Mojsije, i ne usmrde se niti beše crva u njemu.

25. I reče Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju.

26. Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti.

27. I u sedmi dan izidjoše neki od naroda da kupe, ali ne nadjoše.

28. A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?

29. Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestog dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svog mesta u sedmi dan.

30. I počinu narod u sedmi dan.

31. I dom Izrailjev prozva taj hleb mana; a beše kao seme korijandrovo, beo, i na jeziku kao medeni kolači.

32. I reče Mojsije: Ovo je zapovedio Gospod: napuni gomor toga, neka se čuva od kolena do kolena vašeg, da vide hleb, kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje misirske.

33. I reče Mojsije Aronu: Uzmi krčag i naspi pun gomor mane, i metni pred Gospoda da se čuva od kolena do kolena vašeg.

34. I ostavi ga Aron pred svedočanstvom da se čuva, kao što zapovedi Gospod Mojsiju.

35. A sinovi Izrailjevi jedoše manu četrdeset godina dok ne dodjoše u zemlju u kojoj će živeti; jedoše manu dok ne dodjoše na medju zemlje hananske.

36. A gomor je desetina efe.