1. Korinćanima Chapter 2

1. I ja došavši k vama, braćo, ne dodjoh s visokom reči ili premudrosti da vam javljam svedočanstvo Božije.

2. Jer nisam mislio da znam šta medju vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.

3. I ja bejah medju vama u slabosti, i u strahu i u velikom drhtanju.

4. I reč moja, i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.

5. Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.

6. Ali premudrost govorimo koja je u savršenima, a ne premudrost veka ovog ni knezova veka ovog koji prolaze.

7. Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu;

8. Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.

9. Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dodje, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.

10. A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.

11. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.

12. A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;

13. Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.

14. A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.

15. Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.

16. Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.