Propovednik Chapter 2

1. Ja rekoh u srcu svom: Daj da te okušam veseljem; uživaj dobra. Ali gle i to beše taština.

2. Smehu rekoh: Luduješ; i veselju: Šta to radiš?

3. Razmišljah u srcu svom da puštam telo svoje na piće, i srcem svojim upravljajući mudro da se držim ludosti dokle ne vidim šta bi dobro bilo sinovima ljudskim da čine pod nebom dok su živi.

4. Velika dela učinih: sazidah sebi kuće, nasadih sebi vinograde;

5. Načinih sebi vrtove i voćnjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnih;

6. Načinih sebi jezera vodena da zalivam iz njih šumu gde rastu drveta;

7. Nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga rodjenih u kući mojoj; i imah goveda i ovaca više od svih koji biše pre mene u Jerusalimu;

8. Takodje nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pevača i pevačica i milina ljudskih, i sprava muzičkih svakojakih.

9. I tako postah veći i silniji od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom.

10. I šta god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svom kakvo veselje, nego se srce moje veseljaše sa svakog truda mog, i to mi beše deo od svakog truda mog.

11. A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem.

12. Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer šta bi činio čovek koji bi nastao posle cara? Šta je već učinjeno.

13. I videh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svetlost od mraka.

14. Mudri ima oči u glavi, a bezumni ide po mraku; ali takodje doznah da jednako biva svima.

15. Zato rekoh u srcu svom: Meni će biti kao bezumniku što biva; šta će mi dakle pomoći što sam mudar? I rekoh u srcu svom: i to je taština.

16. Jer se neće spominjati mudrac kao ni bezumnik do veka; jer što sada jeste, sve se zaboravlja posle, i mudrac umire kao i bezumnik.

17. Zato mi omrze život, jer mi nije milo šta biva pod suncem, jer je sve taština i muka duhu.

18. I omrze mi sav trud moj oko kog se trudih pod suncem, jer ću ga ostaviti čoveku koji će nastati nakon mene.

19. I ko zna hoće li biti mudar ili lud? I opet će biti gospodar od svega truda mog oko kog se trudih i mudrovah pod suncem. I to je taština.

20. Zato dodjoh na to da mi srce izgubi nadanje o svakom trudu oko kog se trudih pod suncem.

21. Jer ima ljudi koji se trude mudro i razumno i pravo, pa to ostavljaju u deo drugom koji se nije trudio oko toga. I to je taština i veliko zlo.

22. Jer šta ima čovek od svega truda svog i od muke srca svog, koju podnosi pod suncem?

23. Jer su svi dani njegovi muka, a poslovi njegovi briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je taština.

24. Nije li, dakle, dobro čoveku da jede i pije i da gleda da mu je duši dobro od truda njegovog? Ja videh i to da je iz ruke Božije.

25. Jer ko je jeo i uživao više nego ja?

26. Jer čoveku koji Mu je po volji daje mudrost i razum i radost, a grešniku daje muku da sabira i skuplja da da onome koji je po volji Bogu. I to je taština i muka duhu.