Joil Chapter 2

1. Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori mojoj, neka drhću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.

2. Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti će ga posle kad biti od kolena do kolena.

3. Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega.

4. Na očima su kao konji i trčaće kao konjici.

5. Skakaće povrh gora topoćući kao kola, praskajući kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku, kao silan narod spreman za boj.

6. Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti.

7. Oni će trčati kao junaci, kao vojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojim putem, niti će odstupati sa svoje staze.

8. I jedan drugog neće tiskati, svaki će ići svojim putem, i na mačeve navirući neće se raniti.

9. Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće kroz prozore kao lupež.

10. Pred njima će se zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, sunce će i mesec pomrknuti i zvezde će ustegnuti svetlost svoju.

11. A Gospod će pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer će logor Njegov biti vrlo velik, jer će biti silan onaj koji će izvršiti volju Njegovu; jer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko će ga podneti?

12. Zato još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći.

13. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla.

14. Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.

15. Trubite u trubu na Sionu, naredite post, proglasite svetkovinu.

16. Saberite narod, osveštajte sabor, skupite starce, saberite decu i koja sisaju; ženik neka izidje iz svoje kleti i nevesta iz ložnice svoje.

17. Izmedju trema i oltara neka plaču sveštenici, sluge Gospodnje, i neka kažu: Prosti, Gospode, narodu svom, i ne daj nasledstvo svoje pod sramotu, da njim ovladaju narodi; zašto da kažu u narodima: Gde im je Bog?

18. I Gospod će revnovati za zemlju svoju i požaliće narod svoj.

19. I Gospod će odgovoriti i reći će svom narodu: Evo, ja ću vam poslati žita i vina i ulja, i bićete ga siti, i neću vas više dati pod sramotu medju narodima.

20. Jer ću udaljiti od vas severca, i odagnati ga u zemlju suvu i pustu, prednju četu njegovu u istočno more, a zadnju u more zapadno, i podignuće se smrad njegov i trulež će se njegov podignuti, pošto učini velike stvari.

21. Ne boj se, zemljo, raduj se i veseli se, jer će Gospod učiniti velike stvari.

22. Ne bojte se, zveri poljske; jer će se zeleneti pasišta u pustinji i drveta će nositi rod svoj, smokva će i loza vinova davati silu svoju.

23. I vi, sinovi sionski, radujte se i veselite se u Gospodu Bogu svom, jer će vam dati dažd na vreme, i spustiće vam dažd rani i pozni na vreme.

24. I gumna će se napuniti žita, a kace će se prelivati vinom i uljem.

25. I naknadiću vam godine koje izjede skakavac, hrušt i crv i gusenica, velika vojska moja, koju slah na vas.

26. I ješćete izobila, i bićete siti i hvalićete ime Gospoda Boga svog, koji učini s vama čudesa, i narod moj neće se posramiti doveka.

27. I poznaćete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog vaš, i da nema drugog, i narod moj neće se posramiti doveka.

28. I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši vidjati utvare.

29. I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;

30. I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.

31. Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i strašni dan Gospodnji.

32. I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.