Postanak Chapter 2

1. Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

2. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;

3. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;

4. To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo,

5. I svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti beše čoveka da radi zemlju,

6. Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.

7. A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.

8. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka, kog stvori.

9. I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.

10. A voda tečaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deliše u četiri reke.

11. Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata,

12. I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha.

13. A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje huske.

14. A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k asirskoj. A četvrta je reka Efrat.

15. I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva.

16. I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu;

17. Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.

18. I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu.

19. Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zveri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;

20. I Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nadje Adamu drug prema njemu.

21. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

22. I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.

23. A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.

24. Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

25. A behu oboje goli. Adam i žena mu, i ne beše ih sramota.