Poslovice Chapter 5

1. Sine moj, slušaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,

2. Da se držiš razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.

3. Jer s usana tudje žene kaplje med, i grlo joj je mekše od ulja;

4. Ali joj je posledak gorak kao pelen, oštar kao mač s obe strane oštar.

5. Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.

6. Da ne bi merio put životni, savijaju se staze njene da ne znaš.

7. Zato, deco, poslušajte mene, i ne odstupajte od reči usta mojih.

8. Neka je daleko od nje put tvoj, i ne približuj se k vratima kuće njene,

9. Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,

10. Da se ne bi tudjinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tudjoj kući,

11. I da ne ridaš na posletku, kad se stroši meso tvoje i telo tvoje,

12. I kažeš: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!

13. I ne poslušah glas učitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me učahu!

14. Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupštine.

15. Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora.

16. Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.

17. Imaj ih sam za se, a ne tudjin s tobom.

18. Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje;

19. Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako.

20. A zašto bi, sine, posrtao za tudjinkom i golio nedra tudjoj,

21. Kad su pred očima Gospodu putevi svačiji, i meri sve staze njegove?

22. Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se;

23. Umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.