Poslovice Chapter 29

1. Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka.

2. Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod.

3. Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.

4. Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je.

5. Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim.

6. U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.

7. Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna.

8. Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev.

9. Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.

10. Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu.

11. Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.

12. Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.

13. Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči.

14. Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka.

15. Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.

16. Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu.

17. Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj.

18. Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!

19. Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša.

20. Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega.

21. Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.

22. Gnevljiv čovek zameće svadju, i ko je naprasit, mnogo greši.

23. Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.

24. Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.

25. Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu.

26. Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome.

27. Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.