Poslovice Chapter 13

1. Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.

2. Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.

3. Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.

4. Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.

5. Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.

6. Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.

7. Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

8. Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.

9. Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.

10. Od oholosti biva samo svadja, a koji primaju savet, u njih je mudrost.

11. Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.

12. Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.

13. Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.

14. Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.

15. Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.

16. Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.

17. Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.

18. Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.

19. Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

20. Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

21. Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.

22. Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.

23. Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.

24. Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

25. Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.