Zaharija Chapter 7

1. Potom četvrte godine cara Darija dodje reč Gospodnja Zahariji četvrtog dana devetog meseca, Hasleva,

2. Kad poslaše u dom Božji Sarasara i Regemeleha i ljude svoje da mole Gospoda,

3. I da govore sveštenicima, koji behu u domu Gospoda nad vojskama, i prorocima, i kažu: Hoćemo li plakati petog meseca odvajajući se, kako činismo već toliko godina?

4. I dodje mi reč Gospodnja Govoreći:

5. Kaži svemu narodu zemaljskom i sveštenicima, i reci: Kad postiste i tužiste petog i sedmog meseca za sedamdeset godina, eda li meni postiste?

6. A kad jedete i pijete, ne jedete li i ne pijete li sami?

7. Nisu li to reči koje je Gospod proglasio preko predjašnjih proroka, kad Jerusalim beše naseljen i miran i gradovi njegovi oko njega, i kad beše naseljen južni kraj i ravnica?

8. Dodje reč Gospodnja Zahariji govoreći:

9. Ovako govori Gospod nad vojskama: Sudite pravo i budite milostivi i žalostivi jedan drugom.

10. I ne činite krivo udovici ni siroti, inostrancu ni siromahu, i ne mislite zlo jedan drugom u srcu svom.

11. Ali ne hteše slušati, i uzmakoše ramenom natrag, i zatiskoše uši svoje da ne čuju.

12. I srcem svojim otvrdnuše kao dijamant da ne čuju zakon i reči koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka predjašnjih; zato dodje velik gnev od Gospoda nad vojskama.

13. Zato kao što On vika, a oni ne slušaše, tako i oni vikaše a ja ih ne slušah, govori Gospod nad vojskama.

14. Nego ih razmetnuh vihorom po svim narodima, kojih ne poznavaše, i zemlja opuste iza njih da niko u nju ne dohodjaše niti se iz nje vraćaše, i obratiše milu zemlju u pustoš.