Luki Chapter 5

1. Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju reč Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,

2. I vide dve ladje gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:

3. I udje u jednu od ladja koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši učaše narod iz ladje.

4. A kad presta govoriti, reče Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.

5. I odgovarajući Simon reče Mu: Učitelju! Svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reči baciću mrežu.

6. I učinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.

7. I namagoše na društvo koje beše na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjoše, i napuniše obe ladje tako da se gotovo potope.

8. A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći: Izidji od mene, Gospode! Ja sam čovek grešan.

9. Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše;

10. A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I reče Isus Simonu: Ne boj se; odsele ćeš ljude loviti.

11. I izvukavši obe ladje na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.

12. I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, čovek sav u gubi: i videvši Isusa pade ničice moleći Mu se i govoreći: Gospode! Ako hoćeš možeš me očistiti.

13. I pruživši ruku dohvati ga se. I reče: Hoću, očisti se. I odmah guba spade s njega.

14. I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedočanstvo njima.

15. Ali se glas o Njemu još većma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.

16. A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.

17. I jedan dan učaše On, i onde sedjahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.

18. I gle, ljudi donesoše na odru čoveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;

19. I ne našavši kuda će ga uneti od naroda, popeše se na kuću i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.

20. I videvši veru njihovu reče mu: Čoveče! Opraštaju ti se gresi tvoji.

21. I počeše pomišljati književnici i fariseji govoreći: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

22. A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajući reče im: Šta mislite u srcima svojim?

23. Šta je lakše reći: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reći: Ustani i hodi?

24. Nego da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kući svojoj.

25. I odmah ustade pred njima, i uze na čemu ležaše, i otide kući svojoj hvaleći Boga.

26. I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Čuda se nagledasmo danas!

27. I potom izidje, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom.

28. I ostavivši sve, ustade i podje za Njim.

29. I zgotovi Mu Levije kod kuće svoje veliku čast; i beše mnogo carinika i drugih koji sedjahu s Njim za trpezom.

30. I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreći učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?

31. I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

32. Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.

33. A oni Mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?

34. A On im reče: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?

35. Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i onda će postiti u one dane.

36. Kaza im pak i priču: Niko ne meće zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne liči šta je od novog.

37. I niko ne lije vino novo u mehove stare; inače prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;

38. Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje će se sačuvati.

39. I niko pivši staro neće odmah novog; jer veli: Staro je bolje.