Luki Chapter 2

1. U to vreme pak izidje zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.

2. Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.

3. I podjoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.

4. Tada podje i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,

5. Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

6. I kad onamo behu, dodje vreme da ona rodi.

7. I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

8. I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.

9. I gle, andjeo Gospodnji stade medju njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.

10. I reče im andjeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.

11. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

12. I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.

13. I ujedanput postade s andjelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:

14. Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja.

15. I kad andjeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.

16. I dodjoše brzo, i nadjoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.

17. A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.

18. I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.

19. A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.

20. I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.

21. I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je andjeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

22. I kad dodje vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,

23. (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)

24. I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.

25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.

26. I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.

27. I kaza mu Duh te dodje u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,

28. I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

29. Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;

30. Jer videše oči moje spasenje Tvoje,

31. Koje si ugotovio pred licem svih naroda,

32. Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.

33. I Josif i mati Njegova čudjahu se tome što se govoraše za Njega.

34. I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti

35. (A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

36. I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,

37. I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.

38. I ona u taj čas dodje, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.

39. I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.

40. A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.

41. I roditelji Njegovi idjahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.

42. I kad Mu bi dvanaest godina, dodjoše oni u Jerusalim po običaju praznika;

43. I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;

44. Nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.

45. I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.

46. I posle tri dana nadjoše Ga u crkvi gde sedi medju učiteljima, i sluša ih, i pita ih,

47. I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.

48. I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.

49. I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?

50. I oni ne razumeše reči što im reče.

51. I sidje s njima i dodje u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom.

52. I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.