Job Chapter 30

1. "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

2. Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

3. Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

4. Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

5. Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

6. Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

7. Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

8. Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

9. Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

10. Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

11. I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

12. S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

13. Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

14. prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

15. Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

16. Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

17. Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

18. Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

19. U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

20. K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

21. Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

22. U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

23. Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

24. Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

25. Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

26. Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

27. Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

28. Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru – da bih kriknuo.

29. Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

30. Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

31. Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.